Saveti za zdravlje

Nacionalni dan bez duvana u našoj zemlji tradicionalno se obeležava svakog 31. januara. Jedina efikasna zaštita od štetnog dejstva duvana jeste njegova potpuna eliminacija, što znači nepušenje, kao i boravak u prostorima u kojima pušenje nije dozvoljeno.
U svetu, koji u proteklim decenijama, zahvaljujući sve striktnijim regulativama, ipak uspeva da potisne popularnost tradicionalnih cigareta, duvanska industrija je bila prinuđena da traga za novim rešenjima koja će uspešnije da se provlače kroz zakonska ograničenja, a da istovremeno budu adekvatna i atraktivna zamena za tradicionalni duvan. Novi duvanski proizvodi se, od strane proizvođača, nude kao jednostavna, ugodna i primamljiva pomoć pri odvikavanju od pušenja, ali i kao zdravija alternativa običnim cigaretama, što predstavlja još veći razlog za brigu, jer se upravo tim atributom regrutuju mladi konzumenti koji možda i ne bi započeli sa korišćenjem tradicionalnih cigareta.
Najpoznatiji među novim duvanskim i/ili nikotinskim proizvodima su elektronske cigarete. One su tipičan proizvod 21. veka, spoj tehnološkog prodora u sve pore života i potrebe duvanske industrije da se izbori sa sve prisutnijim globalnim otklonom od cigareta i pušenja, uobličenog Okvirnom konvencijom o kontroli duvana, koju je Svetska zdravstvena organizacija usvojila 2003. godine. Elektronske cigarete su uređaji koji rade po principu zagrevanja tečnosti (koja u sebi najčešće sadrži nikotin) čime se produkuje aerosol, odnosno mešavina sitnih čestica koje se oslobađaju u vazduh. Sam proces njihovog korišćenja naziva se „vejping“ (od engleskog glagola vape, tj. isparavati), a po jednom od najpopularnijih proizvoda, koristi se i izraz „džuling“. Uz veoma sugestivan marketinški pristup prema potencijalnim korisnicima, u prvom redu onim najmlađim, ne čudi podatak da su u SAD e-cigarete godinama unazad najzastupljeniji duvanski proizvod u populaciji mladih.
Pre nekoliko godina pojavila se i nova generacija uređaja - Tobacco Heating Products (zagrevani duvanski proizvodi), čija se tehnologija bazira na zagrevanju duvana, umesto tradicionalnog sagorevanja kod običnih cigareta. S obzirom da kod ovih uređaja nema tečnosti kao nikotinskog medijuma koji se zagreva, oni se zvanično ne svrstavaju u elektronske cigarete, sa kojima se obično (pogrešno!) poistovećuju. Zbog specifičnog procesa zagrevanja duvana na visokom temperaturama, nazivaju se i „bezdimni“, iako zapravo stvaraju malu količinu kratkotrajno vidljive pare pri izdahu. Dominantno upravo na ovom svojsvu, duvanska industrija bazira marketinšku strategiju koja prati proboj ovih proizvoda na tržište.
Kada je reč o Srbiji, podaci iz istraživanja potvrđuju da se i mi ozbiljno približavamo svetskim trendovima kada je reč o popularnosti novih duvanskih proizvoda. Naime, sad već davne 2017. godine, čak 6,2% učenika uzrasta 13 - 15 godina već je bilo probalo e-cigarete, dok je prema podacima iz 2019. čak 17,7% 16-ogodišnjaka makar jednom probalo ovaj proizvod, dok je zagrevane duvanske proizvode u tom trenutku bilo probalo njih oko 7%.
Dugoročne posledice korišćenja elektronske cigarete, kao i zagrevanih duvanskih proizvoda još uvek nisu poznate, te je veoma neoprezno proglašavati ih manje štetnim, a posebno je problematično tretirati ih kao sredstvo za odvikavanje od pušenja, naročito ako se uzme u obzir zabrinjavajući porast broja mladih koji započinje sa korišćenjem duvana upravo u ovom obliku. Jer, nikotin, bez obzira na formu i način unošenja u organizam, izaziva jaku zavisnost i štetno utiče na razvoj mozga, naročito kod dece i mladih. U razmatranju svih novih pojava i njihovih dugoročnih posledica ključni faktor je VREME. Interval u koji do sada imamo uvid svakako je prekratak da bi se sa sigurnošću tvrdilo da elektronske cigarete i zagrevani duvanski proizvodi nose manji rizik po zdravlje, kako samih pušača, tako i pasivnih pušača.
U Srbiji konzumiranje duvana i promet duvanskih proizvoda regulišu tri davno doneta zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. U periodu 2007 - 2013, Srbija je imala i Naconalnu strategiju kontrole duvana, nakon čijeg isteka nikada nije doneta nova. Iako je naša zemlja još od davne 2006. godine potpisnica Okvirne konvencije o kontroli duvana, svedoci smo sporog usvajanja mera definisanih ovim dokumentom, kao i nedosledne primene postojećih zakona. Čak ni galopirajuća popularnost elektronskih i zagrevanih duvanskih proizvoda, još nije poslužila kao alarm za radikalnije zakonske intervencije na ovom polju, sa izuzetkom Zakona o oglašavanju koji je u svojoj izmeni izjednačio nove proizvode sa onim tradicionalnim.
Najnovija istraživanja pokazuju da je skoro polovina stanovništva Srbije starijeg od 15 godina bila svakodnevno izložena duvanskom dimu u zatvorenom prostoru, kao i da je isto toliko njih zbog toga iskazalo zabrinutost za sopstveno zdravlje, što nas dovodi do nedvosmislenog zaključka – u Srbiji je neophodno donošenje efikasnijih mera kontrole duvana i njihova dosledna primena. Istraživanja pokazuju i to da je čak više od polovine pušača bilo zabrinuto za svoje zdravlje zbog štetnih posledica svoje navike, ali je, s druge strane, tek svaki četvrti pušač pokušao da prekine. Ovo se donekle može pripisati i tome da je samo trećina pušača izjavila da je dobila savet od zdravstvenog radnika da prestane s pušenjem. Sve pomenuto ukazuje na potrebu za kreiranjem i sprovođenjem delotvornijih programa podrške i pomoći pri odvikavanju od pušenja, ali i za dodatnom ciljanom edukacijom i motivisanjem zdravstvenih radnika da u svom svakodnevnom radu daju savete o štetnosti i prestanku pušenja.
Uz što intenzivnije sprovođenje zdravstveno-vaspitnog rada sa mladima, kao merom primarne prevencije, neophodno je kontinuirano raditi i na adekvatnoj zdravstvenoj edukaciji odraslih, kako bi neposredno okruženje generacija koje dolaze bilo ono koje nedvosmisleno i jasno podržava zdraviji izbor – život bez duvana.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka već tradicionalno obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka svakog 4. februara.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916 000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830 000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769 000 smrtnih slučajeva) i dojke (685 000 smrtnih slulčajeva). Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu. Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući – procene su da su u svetu, troškovi povezani sa rakom u 2010. iznosili 1.16 biliona dolara, što nedvosmisleno govori da pored direktnog uticaja na zdravlje pojedinaca, maligne bolesti mogu biti i značajan ograničavajući faktor jednog društva u različitim sferama.
Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2020. godine od svih malignih tumora obolelo 41.419 osoba (22.110 muškaraca i 19.309 žena). Iste godine od raka je umrlo 20.767 osoba oba pola, 11.611 muškaraca i 9.156 žena. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.
Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok oboljevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2020. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.738 muškaraca i 2.188 žena, a umrlo je 3.399 muškaraca i 1.600 žena.
Prema oboljevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2020. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.368 i umrlo 1.782 žena.

Šta možemo da učinimo?

Preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti. Procene govore da se čak 40% malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Podizanje svesti o malignim bolestima u dečjem uzrastu, važan je zadatak koji se obavlja združeno sa ciljem pružanja podrške naporima za obezbeđivanje adekvatne dijagnostike, lečenja i neophodne pomoći roditeljima i porodicama. Međunarodni dan dece obolele od raka (15. februar) ustanovljen je 2002. godine radi ujedinjavanja aktivnosti i slanja jasne poruke u kontekstu prethodno pobrojanih ciljeva. Utemeljivač obeležavanja ovog datuma bila je Međunarodna kofederacija Udruženja roditelja dece obolele od raka, dok je deo Kalendara javnog zdravlja u Republici Srbiji postao 2013. godine.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da se u svetu godišnje postavi oko 400.000 dijagnoza malignih bolesti kod dece uzrasta 0 - 19 godina. Najčešće vrste malignih bolesti u dečjem uzrastu bile su leukemije, tumori mozga, limfomi, neuroblastom i Vilmsov tumor. Rana i tačna dijagnoza malignih bolesti kod dece, praćena efektivnim lečenjem, treba da bude cilj svakog učinkovitog pristupa u kontroli ovih bolesti.
Uspeh izlečenja raka kod dece je veliki, znatno veći nego u populaciji odraslih. U visokorazvijenim zemljama sveta, stopa preživljavanja prelazi 80%. Rano otkrivanje i tačna dijagnoza malignih bolesti kod dece mogu značajno uticati na povećanje verovatnoće preživljavanja, bolji odgovor bolesti na terapiju kao i manje skupo i manje intenzivno lečenje. Smatra se da koncept rane dijagnoze maligne bolesti kod dece obuhvata tri komponente: znanje i svest roditelja i zdravstvenih radnika o potencijalnim simptomima bolesti; tačnu i blagovremenu kliničku procenu i postavljanje dijagnoze; brz pristup potrebnoj terapiji. Postizanje boljeg efekta programa koji promovišu adekvatan pristup u ranom prepoznavanju i tačnoj dijagnostici malignih bolesti u dečjem uzrastu, ostvarivo je kao zajednički cilj (koji obuhvata i zajedničku akciju) vladinih tela, nevladinih organizacija kao i roditeljskih i udruženja građana.

Ovogodišnja kampanja obeležavanja Svetskog dana bubrega je praćena sloganom „Pripremamo se za neočekivano, podržavamo ranjive“ i podiže svest o značaju adekvatne pripreme zdravstvenih službi i pacijenata sa hroničnim nezaraznim bolestima, posebno bubrežnim, za sve izazove koje sa sobom nose moguće katastrofe.
Različiti katastrofalni događaji, bilo lokalni (zemljotres, poplave, rat, ekstremne vremenske prilike) ili globalni (pandemija KOVID-19) utiču na uslove života i funkcionisanje zajednice u celini uzrokujući mnogobrojne posledice po zdravlje, život ljudi, ekologiju i ekonomiju. Ovim poremećajima su posebno pogođene osobe sa hroničnim bolestima, od kojih bubrežni bolesnici čine više od 850 miliona ljudi širom sveta, zbog otežanog pristupa odgovarajućim dijagnostičkim uslugama, lečenju i nezi.
Poznato je da su hronične nezarazne bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak, hipertenzija, hronične bolesti pluća i hronične bolesti bubrega, vodeći uzroci smrti i invaliditeta širom sveta, posebno u zemljama sa nižim i srednjim dohotkom. U vanrednim situacijama, ove zajednice su među najugroženijima zbog stalnih zahteva za dosledno koordinisanom zdravstvenom zaštitom, koja je često doživotna i koja podrazumeva kompleksno i kontinuirano lečenje. Bez adekvatne dijagnostike i lečenja koji bi sprečilo progresiju hroničnih bolesti bubrega i napredovanje bolesti do otkazivanja bubrega, potrebe za spasonosnim skupim tretmanima dijalize i transplantacije bi bile povećane.
Pandemija KOVID-19 je pružila jasan primer izazova sa kojima se suočavaju sistemi zdravstvene zaštite u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga pacijentima sa hroničnim nezaraznim bolestima. Iako su se zdravstvene službe borile da obezbede pristup novoobolelima radi dijagnostike, lečenja i nege, ova ranjiva populacija se u tom periodu suočavala sa različitim problemima: rizikom od infekcije prilikom poseta zdravstvenim ustanovama, zbog smanjenja kapaciteta u pružanju zdravstvenih usluga i politike zaključavanja, u nekim slučajevima i otkazivanjem zdravstvene zaštite koja nije povezana sa KOVID-19.
Pandemija KOVID-19 je pogoršala već nedovoljnu globalnu političku zdravstvenu posvećenost. Hronične nezarazne bolesti se često pogrešno percipiraju kao posledica lošeg načina života. Neadekvatnu politiku prati i nedovoljno izdvajanje sredstava za javno zdravlje, sa fokusom na kontrolu umesto na prevenciju ovih bolesti.
Kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes i hronična respiratorna bolest su bolesti koje se prepoznaju kao najznačajnije u ovoj grupi iako se procenjuje da se 55% globalnog opterećenja hroničnim nezaraznim bolestima pripisuje bolestima van ove grupe, kao što je bolest bubrega. Štaviše, opterećenje navedenim bolestima je pojačano u prisustvu bolesti bubrega, koje često koegzistiraju.
Iz navedenih razloga, neophodno je razvijanje javnozdravstvene politike koja bi podržavala strategiju prevencije uz isticanje značaja bubrežne bolesti kao i njenih sinergističkih odnosa u kontekstu ukupnog tereta hroničnih nezaraznih bolesti. U vanrednim situacijama, prevenciju, otkrivanje i kontrolu bolesti bubrega treba da prati i plan pripravnosti koji uključuje zbrinjavanje hitnih stanja.
Stoga je priprema za neočekivane događaje od velikog značaja za bubrežne bolesnike i uključuje:

• za kreatore politike - usvajanje integrisane zdravstvene strategije koja daje prioritet prevenciji, ranom otkrivanju i kontroli hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući bolest bubrega.

• za zdravstvene službe - pravedan i adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti za hronične pacijente.

• za vlade- plan pripravnosti za vanredne situacije koji obuhvata otkrivanje i kontrolu hroničnih nezaraznih oboljenja sa akcentom na prevenciju ovih stanja.

• za pacijente- priprema za hitne situacije, obezbeđivanje kompleta sa hranom, vodom, medicinskim materijalom i medicinskom dokumentacijom.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Upravo zato, je 20. mart - Nacionalni Dan borbe protiv raka dojke, među značajnim datumima Kalendara javnog zdravlja, čijim se obeležavanjem podstiče još veća pažnja javnosti na raspostranjenost ove maligne bolesti i na značaj unapređenja informisanosti žena o važnosti preventivnih pregleda i njenom ranom otkrivanju.
Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, karcinom dojke kod žena predstavlja najčešće maligno oboljenje, ispred kolorektalnog karcinoma, karcinoma pluća i karcinoma grlića materice. Kada govorimo o vodećim uzrocima smrti od malignih bolesti kod žena, karcinom dojke se takođe nalazi na prvom mestu, ispred karcinoma pluća, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma.
Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je, od raka dojke, tokom 2020. godine registrovano više od 2.260.000 novoobolelih dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.
U Evropi je, u istoj godini, registrovano više od pola miliona novoobolelih i skoro 142.000 umrlih žena od raka dojke.
Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje je efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.

Kakva je situacija u Srbiji?

Srbija, u ovom pogledu ne zaostaje za svetskim trendovima, pa je tako i u našoj zemlji rak dojke vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju žena. Ova maligna bolest predstavlja i jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji i on je na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena od 45. do 64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji registrovano je 4368 novoobolelih i 1782 umrlih žena od raka dojke.

Koji su faktori rizika za nastanak raka dojke?

Najvažniji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke pored svakako ženskog pola, su i: starije životno doba, genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja. Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati. Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, što dodatno naglašava da je pored mera primarne prevencije, od ključnog značaja zapravo rano otkrivanje raka dojke.
Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno. Studije su pokazale da je u Srbiji kod manje od trećine žena (28,4%) dijagnostikovan maligni tumor koji je manji od 2 cm i lokalizovan je na tkivu dojke. Nažalost, studije su pokazale da je kod skoro 50% žena njegova veličina bila preko 2 cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji. Imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.

Šta je „organizovani skrining“?

Skrining je preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada nema nikakvih simptoma bolesti, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka (testova). To je testiranje većeg broja ljudi koji nemaju tegobe vezane za ispitivano oboljenje ili se smatraju zdravim. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.
Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.
Organizovani skrining raka dojke se kontinuirano sprovodi u ukupno 35 opština na teritoriji Republike Srbije, u kojima se mamografsko snimanje obavlja u samim zdravstvenim ustanovama, a dodatno u 21 opštini, u kojima se snimanje vrši mobilnim mamografom. Sa teritorije Grada Beograda, u program je uključeno 9 domova zdravlja (Lazarevac, Palilula, Stari grad, Novi Beograd, Rakovica, Zvezdara, Obrenovac, Zemun i Surčin).

Zašto je važno i neophodno rano otkrivanje raka dojke?

Zahvaljujući programima ranog otkrivanja i napretku u primeni adekvatne terapije, danas karcinom dojke nije više,,fatalno oboljenje”. U posmatranom periodu više od 85% novodijagnostikovanih karcinoma su označeni kao rani karcinomi. Ipak, 15% žena je sa uznapredovalim metastatskim karcinomom dojke. Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje - pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je spasiti puno života i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.

Svetski dan voda, koji se obeležava 22. marta, ove godine u fokus stavlja krizu dostupnosti pijaće vode i sanitarno-higijenskih uslova za populaciju širom planete. Procenjuje se da oko dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće. Uporedo sa obeležavanjem dana voda, u Njujorku se održava globalna Konferencija Ujedinjenih nacija o vodama, prvi put od 1977. godine, dok su udružene globalne inicijative proglasile Manifest vodne pravde.
Nedostatak i nedostupnost vode podriva napredak u svim glavnim globalnim pitanjima, zdravlje i prehrambenu sigurnost, obrazovanje, privredu, napore za ublažavanje posledica prirodnih nepogoda i katastrofa te na mir u svetu, navode u UN-u. Milijarde ljudi nisu ostvarile pravo na bezbednu vodu i sanitarne uslove.
Šesti cilj održivog razvoja (SDG 6) je da pijaća voda i sanitarno-higijenski uslovi 2030. budu dostupni svim ljudima na planeti. Međutim, UN upozorava da je čovečanstvo ozbiljno skrenulo sa tog puta. Najnoviji podaci pokazuju da bi donosioci odluka širom sveta morali da u proseku rade četiri puta brže.
Za postizanje cilja je neophodno da svi preduzmemo veliku globalnu akciju, ističu u UN-u. Predviđa se da će se globalna potražnja za vodom povećati 55 procenata do polovine veka.
Dve milijarde osoba nema pristup čistoj pijaćoj vodi
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dve milijarde ljudi, odnosno svaki četvrti stanovnik planete, nemaju pristup bezbednoj vodi za piće. Skoro polovina svetske populacije, oko 3,6 milijardi ljudi, nema ispravne sanitarne uslove, dok 44 procenta otpadnih voda iz domaćinstava nije bezbedno prečišćeno.
Zbog bolesti koje su povezane sa neispravnom vodom, sanitarnim uslovima i higijenom, godišnje umire 1,4 miliona ljudi, dok kod 74 miliona ljudi to uzrokuje skraćenje životnog veka.

Svake godine, 24. marta, obeležava se Svetski dan borbe protiv tuberkuloze (TB) kako bi se podigla svest javnosti o razornim zdravstvenim, društvenim i ekonomskim posledicama tuberkuloze i pojačali napori za okončanje globalne epidemije ove bolesti.
Ovaj datum označava dan kada je 1882. godine dr Robert Koh objavio otkriće bakterije koja izaziva tuberkulozu, što je otvorilo put ka dijagnostikovanju i lečenju ove bolesti.
Svetski dan borbe protiv tuberkuloze je dan za edukaciju javnosti o tuberkulozi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 2019. godine, tuberkuloza i dalje predstavlja deveti po učestalosti uzrok smrti u svetu i vodeći uzrok smrti od jednog infektivnog agensa, učestaliji u odnosu na HIV/AIDS. Procenjeno je da je u 2019. godini 10 miliona ljudi bilo obolelo od tuberkuloze.
Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Najvažniji izvor prenošenja infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bakterije tuberkuloze zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada ih druga osoba udahne. Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim kapljicama u kojima je bakterija tuberkuloze se savlada u začetku i do bolesti najčešće i ne dolazi. Svega 10% inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom hroničnom bolešću ili HIV infekcijom.
Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najčešće se javlja u plućima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekada sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti .
U Evropskoj uniji u toku 2019. godine prijavljena su 52.862 slučaja obolevanja od tuberkuloze. Stopa prijavljivanja se smanjuje za oko 5% svake godine. Potreban je pad od najmanje 10% da bi se postigli ciljevi održivog razvoja i ciljevi globalne strategije za eliminaciju tuberkuloze kao javnozdravstvenog problema.
Srbija se, kao i svake godine, 24. marta 2023. godine pridružuje svetskoj kampanji obeležavanja Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze pod sloganom „Da! Mi možemo pobediti TBC” .
Nadzor nad tuberkulozom se sprovodi od 1949. godine, ali je do 1998. godine bio pod ingerencijom Instituta za plućne bolesti Vojvodine, da bi tada prešao u nadležnost epidemiološke službe zavoda/Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Prvih godina, podaci o registrovanim slučajevima tuberkuloze su u saradnji sa Institutom za plućne bolesti Vojvodine unošeni retrogradno u registar zaraznih bolesti, a od 2000. godine dispanzeri za plućne bolesti i tuberkulozu u AP Vojvodini redovno prijavljuju akutno obolele osobe od tuberkuloze Institutu za javno zdravlje Vojvodine odnosno nadležnim zavodima za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine.
Porast incidencije prvih godina može se smatrati posledicom sveobuhvatnijeg prijavljivanja tuberkuloze tokom uspostavljanja novog sistema nadzora. Najviše vrednosti incidencije su registrovane 2000. i 2002. godine, a u narednom periodu, uz manje oscilacije beleži se kontinuirano smanjenje incidencije tuberkuloze.
Epidemiološka situacija u Republici Srbiji: Od 2008. godine incidencija tuberkuloze je <20/100.000, a od 2015. godine je <10/100.000 što nas svrstava u područja sa niskom incidencijom. U 2022. godini je prijavljeno 102 obolele osobe i registrovana incidencija je (5,6/100.000) je skoro dva puta veća u odnosu na 2021. godinu i za 25% je niža od desetogodišnjeg proseka.
Svi slučajevi obolevanja su prijavljeni kao pojedinačni bez utvrđene epidemiološke povezanosti.
Najniža incidencija u 2021. godini je zabeležena u Severnobačkom okrugu (2,9/100.000), a najviša u Južnobačkom okrugu (7,3/100.000),
Karakteristike obolelih u Republici Srbiji: U 2021. godini od tuberkuloze je obolelo 63 (7,1/100.000) osoba muškog pola i 39 (4,2/100.000) osoba ženskog pola. Najmlađa obolela osoba je imala 18 godina. Najveći broj obolelih pripada starijim dobnim grupama. Osobe starije od 50 godina čine 60% svih obolelih. Kod četiri obolele osobe u 2022. godini, oboljenje je imalo nepovoljan ishod.

Svake godine, 7 aprila - na dan osnivanja Svetske zdravstvene organizacije, međunarodne organizacije osnovane sa vizijom da svaki pojedinac ima pravo da ostvari najviši mogući nivo zdravlja, obeležava se Svetski dan zdravlja, kao globalna platforma za podizanje svesti o zdravstvenim pitanjima i mobilisanje napora za promovisanje zdravijeg života.
U današnje vreme, širom sveta, pravo na zdravlje miliona ljudi biva sve više ugroženo. Brojni konflikti i prirodne katastrofe čija se učestalost proteklih godina znatno povećala, razaraju živote, uzrokuju smrt, bol, glad i psihički stres velikom broju ljudi. Sagorevanje fosilnih goriva pokreće klimatsku krizu i oduzima nam pravo da udišemo čist vazduh, a zagađenje vazduha u zatvorenom i na otvorenom na svakih 5 sekundi oduzme po jedan život.
Iako je SZO utvrdila da najmanje 140 zemalja u svetu u svojim ustavima priznaje zdravlje kao ljudsko pravo, nezanemarljiv broj država još uvek ne donosi ili ne sprovodi zakone kako bi osigurale da njihovo stanovništvo ima i ostvaruje pravo na pristup zdravstvenim uslugama. Ovo potkrepljuje činjenica da 2021. godine najmanje 4,5 milijardi ljudi - više od polovine svetske populacije - nije bilo u potpunosti pokriveno osnovnim zdravstvenim uslugama.
U cilju odgovora na ove vrste izazova, ove godine globalna kampanja koja prati ovaj važan datum, sprovodi se pod sloganom “Moje zdravlje, moje pravo”.
Ova tema naglašava osnovni princip da svako, bez obzira ko je i gde živi, ima pravo da postigne najviši standard zdravlja, da ima pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, obrazovanju i informacijama, kao i bezbednoj vodi za piće, čistom vazduhu, dobroj ishrani, kvalitetnom stanovanju, pristojnim uslovima rada i životne sredine i slobodi od diskriminacije.
Pandemija virusa KOVID-19 prethodnih godina je dodatno istakla kritičnu važnost zdravlja za pojedince i zajednice širom sveta, kao i postojeće zdravstvene disparitete i ranjivosti, istovremeno naglašavajući potrebu za otpornim zdravstvenim sistemima koji mogu efikasno da odgovore na krize.
Dok nastavljamo da se suočavamo sa različitim globalnim izazovima, Svetski dan zdravlja služi kao podsetnik na važnost davanja prioriteta zdravlju i ulaganja u strategije koje promovišu jednakost i uključenost svakog pojedinca o brigu o zdravlju.
LJudska zdravstvena prava su osnovna prava koja osiguravaju pojedincima pristup zdravstvenim uslugama, informacijama i resursima neophodnim za postizanje i održavanje dobrog zdravlja. Ova prava su često sadržana u međunarodnim sporazumima, kao što su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Neka od ključnih ljudskih zdravstvenih prava uključuju:
PRAVO NA ZDRAVLJE: Ovo osnovno pravo priznaje da svako ima pravo na najviši mogući standard fizičkog i mentalnog zdravlja. Obuhvata pristup zdravstvenim uslugama, objektima, dobrima i informacijama neophodnim za postizanje i održavanje dobrog zdravlja.
PRAVO NA MEDICINSKU NEGU: Pojedinci imaju pravo na blagovremenu i odgovarajuću medicinsku negu bez diskriminacije, bez obzira na faktore kao što su rasa, etnička pripadnost, pol, socioekonomski status ili geografska lokacija. Ovo uključuje pristup preventivnim, kurativnim i rehabilitacionim zdravstvenim uslugama, kao i osnovnim lekovima i medicinskim potrepštinama.
PRAVO NA ZDRAVSTVENE INFORMACIJE: Pojedinci imaju pravo na pristup tačnim i sveobuhvatnim informacijama o pitanjima vezanim za zdravlje, uključujući preventivne mere, mogućnosti lečenja i dostupne zdravstvene usluge. Pristup zdravstvenim informacijama je od suštinskog značaja za donošenje informisanih odluka o svom zdravlju.
PRAVO NA PRIVATNOST I POVERLJIVOST: Pacijenti imaju pravo na privatnost i poverljivost u zdravstvenim ustanovama. Ovo uključuje zaštitu ličnih zdravstvenih informacija i pravo na pristanak na medicinski tretman i otkrivanje medicinskih informacija.
PRAVO NA UČEŠĆE U DONOŠENJU ODLUKA U VEZI SA ZDRAVLJEM: Pojedinci imaju pravo da učestvuju u odlukama koje utiču na njihovo zdravlje, uključujući odluke o politici zdravstvene zaštite, programima i istraživanjima. Ovo uključuje pravo da budu uključeni u planiranje, implementaciju i evaluaciju zdravstvenih usluga koje s eodnose na njihovo zdravlje
PRAVO NA NEDISKRIMINACIJU: Svi pojedinci imaju pravo na pristup zdravstvenim uslugama i beneficijama bez diskriminacije na osnovu faktora kao što su rasa, etnička pripadnost, religija, pol, godine, invaliditet, seksualna orijentacija ili socioekonomski status.
PRAVO NA BEZBEDNE USLOVE RADA: Radnici imaju pravo da rade u sredinama koje ne predstavljaju rizik po njihovo zdravlje i bezbednost. Ovo uključuje zaštitu od profesionalnih bolesti i opasnosti, pristup sigurnosnoj opremi i pravičnu nadoknadu u slučaju povreda ili bolesti na radu.
PRAVO NA ADEKVATNU ISHRANU: Svako ima pravo na pristup dovoljnoj količini bezbednih i hranljivih namirnica koje zadovoljavaju nutritivne i energetske potrebe za zdrav život. Ovo pravo je od suštinskog značaja za sprečavanje pothranjenosti i unapređenje opšteg blagostanja.
PRAVO NA ČISTU VODU I ADEKVATNE SANITARNE USLOVE: Pristup čistoj vodi i sanitarnim objektima je od ključnog značaja za održavanje dobrog zdravlja i sprečavanje širenja bolesti koje se prenose vodom. Pojedinci imaju pravo na sigurnu vodu za piće i adekvatne sanitarne usluge.
PRAVO NA ADEKVATNO STANOVANJE: Adekvatan smeštaj je od suštinskog značaja za zaštitu zdravlja i blagostanja pojedinaca. Ovo pravo uključuje pristup bezbednom smeštaju koji obezbeđuje zaštitu od opasnosti i pozitivno utiče na psuhofizičko zdravlje.
Ova prava su međusobno povezana, međusobno se osnažuju i upotpunjuju, čineći osnovu sveobuhvatnog okvira za unapređenje zdravlja i obezbeđivanje zdravog i dostojanstvenog života svakom pojedincu. Održavanje i zaštita ovih prava je od suštinskog značaja za izgradnju zdravijeg i pravednijeg društva.
UZ PRAVA IDU I OBAVEZE...
Treba imati u vidu da je zdravlje naše osnovno ljudsko pravo, ali i obaveza- prema seba i svojim bližnjima, i stoga svako od nas treba da uradi sve što je u njegovoj mogućnosti da sačuva ili poboljša svoje zdravlje.
Kako brinuti o svom zdravlju ?
♦ HRANITE SE PRAVILNO! Nemojte preskakati obroke, vodite računa o izboru namirnica i načinu njihove pripreme. Održavajte poželjnu telesnu težinu.
♦ Svakoga dana BUDITE FIZIČKI AKTIVNI!
♦ Recite NE duvanskim proivodima! Budite zagovornik okruženja bez duvanskog dima.
♦ Ograničite unos alkoholnih pića!
♦ Družite se!
♦ Redovno kontrolišite svoje zdravlje kod svog izabranog lekara i idite na preventivne preglede!

Svakog 20. aprila obeležava se Međunarodni dan zaštite od buke sa ciljem da se smanje nivoi buke kojima je stanovništvo izloženo.
Zvuk je mehanička oscilacija čestica nekog elastičnog medijuma koje se kroz njega najčešće prostiru kao talas i koje (uglavnom) čovek čuje. Čovekov organ sluha može da registruje oscilacije u frekvencijskom opsegu od 16 Hz do 20.000 Hz ako one imaju dovoljni intenzitet.BUKA je neželjen ili štetan zvuk. Višestruko ugrožava ljudsko zdravlje i jedan je od najvećih problema posebno u gradskim područjima. Kao mešavina zvukova različitih osobina buka može biti trajna, isprekidana i udarna, promenljivih nivoa, različitog trajanja i vremenske raspodele.Smatra se da oko 80 miliona Evropljana živi u područjima u kojima nivo buke prelazi preporučene vrednosti, posebno u gradskim područjima.
U komunalnoj sredini glavni izvori buke su saobraćaj, industrija, građevinski i javni radovi, sport i zabava. U zatvorenom prostoru glavni izvori buke su servisni uređaji, uređaji za emitovanje muzike i govora, kućni aparati. Buku može stvarati i priroda (udar groma, slapovi, jaki udari valova) te ljudi i životinje. Saobraćaj je jedan od najvažnijih uzroka buke, 80% stvaranja buke u gradovima uzrokuju automobili, a na prometnim raskrsnicama nivo buke može dostići i do 90 dB.

Uticaj buke na zdravlje

Buka negativno utiče na zdravlje ljudi, pre svega oštećuje sluh, utiče na mentalno zdravlje, izaziva kardiovaskularne i druge poremećaje i remeti imuni odgovor organizma.
Povećanje rizika od trajnog oštećenja sluha nastaje pri profesionalnom izlaganju buci nivoa iznad 85 dB ali i izlaganje buci u svakodnevnim aktivnostima može imati štetne posledice po sluh.
Među brojnim psihološkim posledicama kod stanovništva ugroženog komunalnom bukom, remećenje spavanja smatra se najvažnijim. Posebno nepovoljno deluje na spavanje buka teških vozila i vozova. Buka produžava vreme neophodno da se zaspi, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja. Efekti buke posle buđenja ispoljavaju se u vidu umora, promene u raspoloženju, smanjenju radne sposobnosti i zdravstvenim efektima.
Buka utiče i na mentalno zdravlje izazivajući psihološke smetnje: glavobolja, napetost, nemir, razdražljivost, depresivno raspoloženje i umor.

Mere zaštite od buke

Tehničke mere zaštite se sprovode od mesta gde se stvara buka preko puta prenosa zvuka, sve do čoveka kao recipijenta. Na izvoru buke primenjuju se mere redukcije buke i sonoizolacije tehničkim rešenjima na motorima drumsko-saobraćajnih vozila i aviona, industrijskim i građevinskim mašinama i alatima, kućnim aparatima, i dr. U ovu grupu mera ubraja se i izmeštanje teretnih vozila iz stambenih zona i redukcija saobraćaja u noćnom periodu, kao i ograničavanje rada restorana i klubova sa muzičkim programom, kućnih zabava, uličnih radova i drugih bučnih aktivnosti u noćnom periodu. postavljanje sonoizolacionih prozora i vrata i podizanje zelenih površina na ivicama prometnih saobraćajnica. Pri planiranju naselja industrijske zone treba odvojiti zelenim pojasevima od stambenih zona.
U mere individualne zaštite od buke spada korišćenje ličnih zaštitnih sredstava, kao što su čepovi i kacige. Medicinske mere zaštite odnose se na predhodne i periodične preglede kod zaposlenih koji su izloženi buci.

„Prevaziđimo nejednakosti”
Ove godine obeležava se od 23.4–29.4.2023. godine osamnaesta po redu nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO pod sloganom „ Prevaziđimo nejednakosti“. Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine.Obuhvat DTP3 je pao na 81% na globalnom nivou u 2021. godini, odnosno oko 25 miliona dece je osetljivo na bolesti protiv koji se sprovodi DTP imunizacija, što je najveći broj od 2008. godine.
Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva poliomijelitisa na globalnom nivou u 2022. godini iznosio je 30 (šest je prijavljeno u 2021. godini). Svi slučajevi su izazvani tipom 1 divljeg virusa poliomijelitisa (eng. WPV1).
Naša zemlja je u neposrednom okruženju zemalja koje je SZO proglasila zemljama visokog rizika za uspostavljanje transmisije u slučaju importovanja divljeg poliovirusa, a i sama je u grupi zemalja sa umerenim (srednjim) rizikom. Osim toga, više puta je potvrđen ilegalni transport i u prethodnim godinama veoma aktuelan boravak (azilanti i migranti) u Srbiji osoba iz zemalja u kojima se polio endemski održava (Avganistan, Pakistan), kao i iz drugih zemalja.
Prema podacima SZO, odnosno ECDC beleži se porast broj slučajeva morbila tokom 2022. godine u odnosu na 2021. godinu.  Za vreme trajanja pandemije COVID-19 u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata.
I dalje je neophodno kontinuirano sprovoditi osnovne strategije prema planu aktivnosti eliminacije morbila koje se odnose na dostizanje i održavanje obuhvata preko 95% u svim administrativnim jedinicama, dostizanje i održavanje indikatora kvaliteta u aktivnom nadzoru i sprovođenje dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica.
Epidemije malih boginja i importovanje divljeg virusa dečije paralize/vakcina deriviranog virusa dečije paralize predstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti imunizacijom za zemlje Evropskog regiona SZO,  pa je neophodno intenzivirati sve aktivnosti predviđene planovima aktivnosti na održavanju statusa održavanja zemlje bez poliomijelitisa i eliminacije morbila u Republici Srbiji.

Korak po korak – kako do zdravih urbanih zajednica?

Iskustva u unapređenju i razvoju koncepta zdravih gradova umnožavala su se u protekle tri decenije, i doprinela boljem sagledavanju problema zdravlja u uslovima urbanih zajednica, kao i širokoj ponudi rešenja za otvorena pitanja. Dodatno, brze promene u brojnim aspektima gradskog života u posmatranom periodu, uslovile su stalno preispitivanje i unapređivanje koncepta.
Sa druge strane, praktični zahtevi svih onih koji učestvuju u održanju i implementaciji modela zdravih gradova u lokalnim sredinama, definisali su potrebu za jasnijim predstavljanjem koraka koje potrebno preći kako bi se dostigli ciljevi zdravog grada. Sa težnjom ka što jasnijem i u praktičnom smislu delotvornijem angažovanju u ovom polju, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je 20 koraka za razvoj i održivost modela zdravih gradova – ovih 20 koraka podeljeno je u tri tematske celine:

1. Kako početi?
2. Kako se organizovati?
3. Kako preduzeti akciju?

Kako početi?

1. Okvir akcije

2. Okupljanje podrške

3. Zdravstveni profil grada

4. Resursi

5. Lokacija administracije/uprave

6. Predlog

7. Odobrenje

Kako se organizovati?

8. Navigacija/intersektorska upravljačka tela

9. Uslovi delovanja

10. Definisati uloge

11. Osnovati administraciju/upravu

12. Planiranje

13. Izgradnja kapaciteta

14. Odgovornost/evaluacija

Kako preduzeti akciju?

15. Povećati svest o zdravlju

16. Zastupati strateško planiranje

17. Intersektorska saradnja

18. Participacija zajednice

19. Promovisanje inovacija

20. Zdravlje u svim politikama

Kako započeti putovanje ka zdravom gradu?

Pre svega, potrebno je dobro sagledati specifičnosti zajednice u kojoj se planira uvođenje modela zdravog grada, kako bi se razvila adekvatna vizija njene praktične realizacije – prvo je potrebno razumeti i formirati okvir akcije. Drugi korak predstavlja povezivanje sa svim zainteresovanim stranama, kao i entuzijastima koji bi učestvovali u realizaciji ovog zadatka. Napominje se da je u procesu okupljanja podrške svih zainteresovanih strana veoma važno obezbeđivanje učešća državne administracije. Kako bi se pravilno usmerila akcija, potrebno je sagledati zdravstvene specifičnosti grada, i tome će pomoći formiranje zdravstvenog profila grada. U okviru ovih aktivnosti naročito je važna identifikacija ključnih zdravstvenih problema, načina na koje se može uticati na njih kao i intersektorska saradnja sa različitim činiocima. Četvrti korak predstavlja obezbeđivanje potrebnih materijalnih sredstava, koja su nezaobilazan faktor u čitavom procesu. S tim u vezi, novčani resursi važni za podršku formiranju modela zdravog grada mogu doći iz razlitičih izvora. Važno mesto predstavlja i sledeći korak, a to je određivanje hijerarhijskog mesta buduće administracije/uprave za realizaciju plana zdravog grada. Važno je da administracija/uprava zauzme mesto u sistemu upravljanja sa kog će moći da ostvari potreban uticaj na sve važne činioce u procesu odlučivanja. Formalna priprema predloga realizacije ideja zdravog grada, mora da zadovolji određene stručne zahteve. Konačno, finalni korak u otpočinjanju procesa predstavlja i odobrenje od strane vladinih tela, kao i apliciranje za članstvo u mreži zdravih gradova.

Kako se organizovati u daljem procesu?

Navodi se da svi uspešni modeli zdravih gradova imaju intersektorska upravljačka tela čiji je zadatak definisanje svih važnih pravaca u kretanju i razvoju modela zdravog grada. Sa kretanjem ka realizaciji ideja, nova saznanja menjaće postojeće koncepte, te je odgovarajuća analiza uslova delovanja sledeći važan korak. Nastavak procesa predstavlja definisanje uloga koje će model zdravog grada doneti zajednici, kao i mesta svih strana koje učestvuju u procesu. Od izuzetne je važnosti i da postoji funkcionalno i odgovarajuće administrativno/ upravljačko telo koje će voditi razvoj celog modela, donositi odluke i vršiti evaluaciju. Adekvatna organizacija zahteva i dugoročno operativno planiranje koje će omogućiti potreban razvoj koncepta u dužem vremenskom roku. Prateća izgradnja kapaciteta sledeći je korak koji će kroz unapređenje znanja i veština osoblja, obezbeđivanje novčanih sredstava i drugih resursa obezbediti kontinuirani razvoj modela. Ključan korak koji prati celokupan proces je uspostavljanje sistema odgovornosti za urađeno, kroz praćenje rezultata i njihovu procenu.

Kako preduzeti akciju?

Preduzimanje dalje akcije treba da otpočne podizanjem svesti o zdravlju u populaciji, na stručan, vidljiv i sveobuhvatan način. Neposrednu akciju treba da prati i strateško planiranje aktivnosti, koje treba da jasno formalizuje buduće kretanje akcije na polju unapređenja zdravstvenog stanja i životnih stilova stanovništva. Aktivan pristup u funkcionisanju modela zdravog grada zahteva i rad na intersektorskoj saradnji, u okviru koje se mobilišu resursi i kapaciteti društvenih ustanova iz razlititih polja (prosveta, ekonomija, bezbednost, urbanizam i sl.). Jedan o ključnih principa modela zdravog grada jeste i participacija zajednice, koja treba da postane sastavni i nezaobilazan deo celokupnog koncepta. Potrebno je podsticati i rad na promociji inovacija, što se prvenstveno ogleda u stvaranju povoljnih okolnosti za razmatranje i uvođenje novih ideja i tehničkih rešenja. Konačno, princip zdravlja u svim politikama treba da prati donošenje svih važnih odluka i formiranje budućih regulatornih sadržaja.

Koncept zdravog grada

Svetska zdravstvena organizacija naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda. Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“. Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“. Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala. Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad?

Svetska zdravstvena organizacija navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

• čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)
• negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv
• snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške
• visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje
• obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada
• dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije
• raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija
• povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima
• dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita
• dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)

Ovogodišnje zajedničko nastojanje Instituta za javno zdravlje Niš, Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, će pored tradicionalnog podsećanja na osnovne koncepte modela zdravih gradova, uključiti i izuzetno značajnu sferu života, a koja može pružiti značajne koristi za naše zdravlje – muziku i ples. Pod sloganom ''Muzika i ples – čuvari zdravlja i iscelitelji'', pokušaćemo da zajedničkom inicijativom podsetimo na brojne korisne efekte plesa i muzike po zdravlje pojedinca i zajednice. S tim u vezi, pripremljeni su prigodni promotivni materijali koji podrobnije obrađuju navedene koncepte.

Očuvanje životne sredine je goruća tema u poslednjih nekoliko decenija zbog sve većih ekoloških katastrofa sa kojim se čovečanstvo suočava. Upravo iz toga razloga, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je proglasila 5. jun za datum kada će se posebna pažnja usmeravati na ekološke probleme, i to kroz aktivnosti i kampanje čiji je cilj da podignu svest o potrebi očuvanja životne sredine.
Svaki pojedinac igra ulogu u zaštiti životne sredine i pojedinačno je odgovoran za njeno narušavanje.
Održivost i zaštita životne sredine su bez sumnje među najhitnijim pitanjima sa kojima se danas suočavamo u svetu. Sve osnovne životne potrebe potiču od majke prirode a mi to, nažalost, uzimamo zdravo za gotovo. Svetski dan zaštite životne sredine podstiče sve, od pojedinaca do velikih korporacija, da budu svesniji svog uticaja na životnu sredinu.
Slične teme su u fokusu svake godine. Snažno se promovišu pozivi na promene i upućuju se apeli pojedincima i zajednicama da se zaustavi proces degradacije ekosistema.
U ovom trenutku, čovekova životna sredina i prirodni resursi naše planete su na samom rubu održivosti. Podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije govore da se u našoj zemlji prošle godine stvorilo 64,5 miliona tona otpada, od čega je 24,4% opasan otpad. Količina domaćih ekstrakovanih resursa u prošloj godini je iznosila 122 687 hiljada tona, što je za 7,1% više nego prethodne godine. Postoji još mnogo podataka koji govore o štetnom uticaju stanovništa na životnu sredinu. Iz tog razloga, je veoma bitno da se na Svetski dan čovekove sredine angažuju svi izvori informisanja, zajednice i pojedinci kako bi se podigla svest o ovom problemu i otpočele korenite promene.

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama obeležava se 26. juna, što je uspostavljeno Rezolucijom Ujedinjenih nacija iz 1987. godine. Ove 2023. godine, ovaj datum obeležava se pod sloganom „LJudi na prvom mestu! Zaustavite stigmu i diskriminaciju, pojačajte prevenciju!“ (eng. People first: stop stigma and discrimination, strengthen prevention).
Globalni problem koji se odnosi na konzumiranje droga je izuzetno kompleksno pitanje koje pogađa milione ljudi širom sveta. Između ostalog, mnogi ljudi koji koriste drogu suočavaju se sa stigmom i diskriminacijom, što ni na koji način ne pomaže ni u rešavanju njihovog ličnog, a ni ovog problema u globalnim okvirima. Naprotiv - takav stav i odnos prema ovim osobama može dodatno naštetiti njihovom kako fizičkom, tako i mentalnom zdravlju i pritom ih sprečiti da dođu do neophodne pomoći i adekvatno je iskoriste.
Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, obeležava se kako bi se ojačala akcija i međunarodna saradnja sa krajnjim ciljem izgradnje sveta bez zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Da bi se takvom svetu težilo na odgovarajući način, uz osnovne principe humanosti, ali i održivosti, ovogodišnja globalna kampanja kao glavni cilj ima podizanje svesti celokupne javnosti o važnosti adekvatnog ophođenja prema osobama koje koriste drogu.
Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama ove godine predstavlja globalni poziv sa promocijom sledećih pojedinačnih ciljeva:

· Podići svest o izuzetno negativnom uticaju stigme i diskriminacije na ljude koji koriste drogu, kao i na njihove porodice.

· Podići svest stručne i opšte javnosti o neposrednim zdravstvenim posledicama korišćenja droga - o epidemijama AIDS-a i hepatitisa, uz neophodnost jačanja i proširivanja programa prevencije ovih oboljenja.

· Omogućiti dostupnost i pristupačnost dobrovoljnih usluga zasnovanih na dokazima, za sve ljude koji koriste drogu.

· Pružiti informacije i odgovarajuće edukacije o širokom spektru poremećaja zdravlja nastalih usled upotrebe droga, ali i o dostupnim tretmanima i o važnosti rane intervencije i sistemske podrške.

· Zalagati se za alternative zatvorskim kaznama za krivična dela u vezi sa drogom, dajući prednost tretmanima i uslugama u samoj zajednici.

· Boriti se protiv stigme i diskriminacije osoba koje koriste drogu, korišćenjem i promovisanjem jezika i stavova lišenih osude, baziranih na učtivosti, poštovanju i uvažavanju.

· Osnažiti dolazeće generacije mladih, kao i čitave zajednice da blagovremeno rade na sprečavanju zloupotrebe droga i nastanku bolesti zavisnosti.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd ima dugogodišnje iskustvo koordinacije, realizacije i praćenja edukativnog programa „Kreativni rad sa učenicima na prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci" koji je baziran na principima primarne prevencije. Ovaj program, čija cu ciljna grupa učenici osnovnih škola od trećeg do šestog razreda, ima za cilj razvoj životnih veština učenika važnih za kontrolu ponašanja i osnaživanje dece da grade aktivne stavove i pristupe po pitanju zloupotrebe droga.
Pored ovog programa sa tradicijom sprovođenja dužom od jedne decenije, od ove školske godine Gradski zavod za javno zdravlje Beograd realizuje još jedan akreditovani edukativni program „Psihoaktivne supstance i mladi – borba emocija i znanja“, koji za ciljnu grupu ima nastavnike, odnosno učenike srednjih škola. Ovaj program kao glavne teme postavlja odnos emocija i (rizičnog) ponašanja, ističe važnost kritičkog mišljenja i argumentovanog polemisanja, ali takođe akcentuje problem predrasuda i stereotipa, koji su siguran put ka stigmatizaciji i diskriminaciji, što je veoma česta pojava upravo kada je reč o konzumiranju droga i osobama koje to čine.
Kada govorimo o suočavanju sa problemom zloupotrebe droga, važno je napomenuti da celokupno društvo, sve države, zajednice i svaki pojedinac u njima, treba da zauzmu pristup koji akcenat stavlja na ljudska prava i empatiju, ali i da svako takvo delovanje treba da bude bazirano na praksama koje su zasnovane na dokazima.

UNODC (Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala) svake godine izdaje Svetski izveštaj o drogama. Ovogodišnji izveštaj biće objavljen upravo 26. juna, na Međunarodni dan borbe protiv konzumiranja i nezakonite trgovine drogama. Izveštaj će biti dostupan na sajtu UNODC, gde se može pronaći i više informacija o ovogodišnjoj kampanji.

Ujedinjene nacije su 1989. godine odredile 11. jul za Svetski dan stanovništva zato što je na taj datum 1987. godine rođen petmilijarditi stanovnik Zemlje.
35 godina kasnije svetska populacija je dostigla cifru od 8 milijardi. Prema podacima Ujedinjenih nacija navodi se da na svetu trenutno živi 8 043 343 209 stanovnika.
Najviše stanovnika, po redu, imaju Kina, Indija, SAD, Indonezija i Pakistan, što je prema podacima oko 45 procenata ukupne svetske populacije.
Ujedinjene nacije predviđaju da će svetsko stanovništvo dostići 10 milijardi u 2057.
Trenutni podaci govore da je veća prosečna starost stanovništva na svetu najveća u Evropi sa 42,5 godina zatim idu Severna Amerika i Australija sa 38,6 i 33,4 godina pa Azija i Južna Amerika sa 32 odnosno 31 godinu, dok je najmanja prosečna starost stanovništva na Afričkom kontinentu koja iznosti 19,7 godina.
Ujedinjene nacije predviđaju da će svetsko stanovništvo dostići 10 milijardi u 2057. A predviđa se da će do tada u Kini i Indiji živeti gotovo trećina svog stanivništva sveta.
Što se tiče verske pripadnosti, 31% svetske populacije čine Hrišćani, od kojih su 50% katolici, 37% protestanti, 12% pravoslavci i 1% ostali. Muslimani čine 23% populacije, od kojih su 87-90% suniti, 10-13% šiiti. Bez verske pripadnosti je oko 16% svetske populacije, dok su hindusi i budisti 15% odnosno 7%. Ljudi vere koje su blisko povezane sa određenom grupom ljudi, etničke pripadnosti ili plemena čine 6%. Ostale religije 1% i Jevreji čine 0,2% populacije sveta.
Prema podacima Ujedinjenih nacija Srbija se nalazi na 99. mestu po broju stanovnika a prema njihovim podacima u našoj zemlji živi 8,737,371 što je u ukupnom broju stanovništva planete 0,11%.
Po popisu koji iz 2022. godine u našoj zemlji ukupan broj stanovnika 6 647 003 od čega su 3 231 978, dok u Srbiji trenutno živi 3 231 978 žena. Prosečna starost stanovništva u Srbiji iznosi 43,85 godina što nas svrstava među starije nacije u svetu. Prosečna starost muškaraca u Srbiji iznosi 42,43 godine a prosečna starost žena je malo veća i iznosi 45,19 godina.
Opština sa najvećim prosekom starosti stanovništva u zašoj zemlji je opština Crna Trava, dok je u proseku najmlađe stanovništvo u opštini Tutin.
Prema procenama u Srbiji se u poslednjih 30 godina životni vek u proseku produžio za 4,5 godine.
Gustina naseljenosti u Srbiji je 100 stanovnika po kvadratnom kilometru. Oko 60 odsto populacije živi u urbanim područjima.

5 zanimljivih činjenica o svetskoj populaciji:

• Stopa kojom stanovništvo raste
Svetska populacija raste za oko 83 miliona ljudi svake godine.

• Promena obrasca
Populacija u Africi raste, dok se evropska populacija smanjuje.

• Monako ima najgušće stanovništvo na svetu.
Iako je druga najmanja nezavisna država na svetu, njena populacija je neverovatnih 39.500, što je oko 19 950 ljudi po kvadratnom kilometru.

• Očekivano trajanje života se neočekivano povećava.
Godine 2000. prosečan globalni životni vek bio je 67 godina. Premotajte 20 godina unapred, i povećao se na 72.

• Milenijalci čine 27% svetske populacije.
Oko dve milijarde ljudi širom sveta je deo ove generacije.

Međunarodni dan mladih obeležava se svake godine 12. avgusta, ukazujući međunarodnoj zajednici na pitanja mladih i ističući potencijal mladih kao partnera u današnjem globalnom društvu. Ideju za Međunarodni dan mladih predložili su 1991. godine mladi ljudi koji su se okupili u Beču, Austrija, na prvoj sesiji Svetskog foruma mladih Ujedinjenih nacija. Forum je preporučio da se proglasi Međunarodni dan mladih, posebno u svrhe prikupljanja sredstava i promocije, kako bi se podržao Omladinski fond Ujedinjenih nacija u partnerstvu sa omladinskim organizacijama.Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine podržala preporuku Svetske konferencije ministara omladine (Lisabon, 8-12. avgust 1998.) da 12. avgust bude proglašen Međunarodnim danom mladih (A/RES/54/120).
Tokom poslednje dve decenije obeležavanja Međunarodnog dana mladih, obrađen je velik broj inovativnih aktuelnih tema, uključujući mentalno zdravlje, međugeneracijsku solidarnost, bezbedne prostore za mlade i građanski angažman.
Globalni izveštaj o starenju UN iz marta 2021. godine naglašava da uprkos nedostatku istraživanja, mladi ljudi i dalje prijavljuju uzrasno povezane barijere u različitim sferama života, kao što su zapošljavanje, političko učešće, zdravlje i pravda. Izveštaj takođe identifikuje međugeneracijske intervencije, kao jednu od tri ključne strategije za borbu protiv „ejdžizma“ („ageism“ - diskriminacije na osnovu starosne dobi). Međugeneracijske aktivnosti takođe mogu dovesti do većeg osećaja društvene povezanosti i jačanja međugeneracijske solidarnosti.

TEMA 2023. GODINE: „ZELENE VEŠTINE ZA MLADE“
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana mladih je simbolična: „Zelene veštine za mlade“, sa idejom uključivanja mladih u pokretanje globalne ekološke tranzicije koja bi napravila pomak ka ekološki održivom i klimatski prijateljskom svetu i postizanju Ciljeva održivog razvoja UN, kao odgovora na globalnu klimatsku krizu.

MLADI
Polovina ljudi na našoj planeti ima 30 ili manje godina, a očekuje se da će do kraja 2030. godine dostići 57 odsto. Anketa pokazuje da 67% mladih veruje u bolju budućnost, a najveći optimizam po ovom pitanju imaju mladi od 15 do 17 godina.
UNICEF je u Srbiji pokrenuo U-Report, inovativnu platformu kreiranu da prikupi mišljenja mladih i pruži im priliku da izraze svoje ideje. Učešće mladih znači da su mladi uključeni u donošenje odluka za svoje zajednice. Građanski angažman je važan za razvoj građanskih vrednosti, društvenog poverenja i jačanje demokratskih vrednosti, posebno uključivanjem najugroženijih grupa, kao što su devojke, Romi i mlade osobe sa invaliditetom. Takođe, neophodno je razvijanje dugoročne strategije za podizanje svesti mladih o njihovom pravu da učestvuju u pitanjima od njihovog interesa, koje bi podstakle mlade da učestvuju i izraze svoj glas u lokalnoj i nacionalnoj upravi kako bi uticali na javnu politiku.Program saradnje UNICEF-a sa Srbijom od 2021. do 2025. godine, koji je usklađen sa nacionalnim razvojnim prioritetima i Okvirom saradnje Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, posebno skreće pažnju na adolescente i mlade. Moraju se preduzeti koraci kako bi se osiguralo da svi adolescenti i adolescentkinje u Srbiji, naročito oni najugroženiji i najmarginalizovaniji, mogu da ostvare svoja prava i svoj puni potencijal, budu osnaženi da utiču na procese donošenja odluka na svim nivoima i učestvuju u kreiranju rešenja sa ciljem izgradnje mirnih, inkluzivnih i održivih zajednica i društva u kojima se svi poštuju. Ova saradnja, globalna strategija za mlade, kao i Agenda za 2030. godinu, ističu važnost momentalnog uključivanja mladih u procese donošenja odluka, naročito u pogledu klimatskih promena.Srbija je u januaru 2023. godine usvojila Strategiju za mlade u RS za period 2023-2030. godina, a od jula ove godine donela je i Akcioni plan za period 2023-2025. godina.
Grad Novi Sad je 2023. godine doneo Lokalni akcioni plan za mlade za period 2023-2025.

Svake godine, skoro milion ljudi umire od samoubistva; "globalna" stopa smrtnosti  je 16 na 100.000, ili jedna smrt svakih 40 sekundi. U poslednjih 45 godina stope smrtnosti od samoubistva su se uvećale za 60% širom sveta. Samoubistvo je među tri vodeća uzroka smrti među populacijom starosti od 15-44 godina u nekim zemljama, u isto vreme je i drugi vodeći uzrok smrti u populaciji od 10-24 godina starosti. Ove cifre ne uključuju pokušaje samoubistva koji su do 20 puta češći nego što je to izvršeno samoubistvo.
Samoubistvo je složen problem za koji nema jedinstvenog uzroka niti jedinstvenog razloga. Rezultat je složenog uzajamnog uticaja bioloških, genetskih, psiholoških, društvenih činilaca i činilaca okoline. Psihološki i društveni uticaj samoubistva na porodicu i društvo je nemerljiv. U proseku, jedno samoubistvo intimno se tiče još najmanje 6 ljudi. Ako se dogodi u školi ili na radnom mestu, ono utiče na stotine drugih ljudi.
Cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti široke javnosti da je suicid moguće sprečiti! Širenje informacija o zdravstvenom problemu suicida, važan je zadatak celokupne stručne javnosti.
PREVENCIJA
Neke od konkretnih mera koje se predlažu za prevenciju samoubistva su sledeće:
• edukovanje osoblja iz primarne zdravstvene zaštite da rano otkriju, procene, zbrinu suicidnu osobu i upute je odgovarajućim specijalistima, ali i edukovanje zaposlenih u školama, policiji i javnosti uopšte.
• kontrola pristupa sredstvima kojima se suicid može izvršiti (kontrola posedovanja vatrenog oružja, prodaje pesticida, sedativa...);
• osnivanje centara za intervenciju u krizi koji su lako dostupni korisnicima (npr. tele-apel službe);
• rad sa rizičnim grupama (preživeli članovi porodice; adolescenti; zatvorenici...)
Ljudi takođe imaju tendenciju da se otvore frizerima,barmenima, taksistima, rodjacima, prijateljima. Ukratko, svi treba da učestvuju u prevenciji samoubistva.
Poslednjih godina naročita pažnja se posvećuje značaju odgovornog izveštavanja medija o samoubistvu - postoji čitav niz uputstava o tome kako bi mediji trebalo, a kako ne bi trebalo da izveštavaju o samoubistvu. Svakako bi trebalo izbegavati objavljivanje fotografija osoba koje su izvršile samoubistvo i mesta gde je izvršeno; izbegavati izveštavanje o detaljima upotrebljenog metoda, te praviti senzacionalističke vesti od samoubistva.
KAKO OTKRITI SUICIDNU OSOBU
Istraživanja su pokazala da negde oko 80% ljudi koji izvrše samoubistvo neko vreme pre smrti pokazuju neke od sledećih znakova:
• promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni
• promene ponašanja – ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled
• promene u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more
• promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu
• gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali
• mnogo brinu – o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj)
• plaše se gubitka kontrole, da će ‘poludeti’, da će povrediti sebe ili druge
• opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje
• nemaju nade za budućnost – "nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati"
• zloupotrebljavaju droge ili alkohol
• raniji pokusaji samoubistva
• nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid…) ili nešto drugo što im je važno (posao,novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru…)
• sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari
• imaju suicidalne impulse, ideje, izjave, planove
• ponašaju se na način koji može biti opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola…)
• bili su ili jesu žrtve zlostavljanja (fizičkog ili seksualnog)
• učestvuju u krivičnoj istrazi, odlaze u zatvor ili izlaze iz zatvora.
Naravno, svaka od ovih karakteristika sama po sebi ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih često upućuje na to da postoji rizik da će osoba izvršiti samoubistvo. Оsobe koje razmišljaju о samoubistvu neretko najavljuju pokušaj samoubistva rečima koje sredina ne shvata ozbiljno, jer  predstavljaju deo kolokvijalnog govora.
U to spadaju izrazi: „dosta mi je svega“, „ništa više nema smisla“, „završiću sa svim“, „ne mogu više da izdržim“, pa čak i direktno– „nije mi do života“,  „ubiću se“.

12. septembar se obeležava kao Svetski dan prve pomoći u cilju povećanja svesti i pristupačnosti prvoj pomoći. Prvi put ga je 2000. godine osnovala Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC).
Prva pomoć je primarna medicinska pomoć koja se pruža na mestu povrede odmah nakon nesreće, sve dok ne stigne stručna pomoć. Svako može da se obuči za prvu pomoć, bez obzira na obrazovanje.
Društva Crvenog krsta i Crvenog polumeseca širom sveta organizuju događaje za proslavu ovog dana. Ključni element ovog dana je podsticanje obuke za pružanje prve pomoći svim građanima. Čineći to, oni takođe mogu podići svest o značaju prve pomoći koja je potrebna u nesrećama.
Skoro 50% smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama moglo je biti sprečeno da se žrtvi pružila primarna nega u roku od sat vremena od povrede. Pravovremena pružena prva pomoć može biti razlika između života i smrti.

Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine 26. septembra. Kampanja je pokrenuta 2007. godine na globalnom nivou, sa cilјem da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja tako da se omogući svim seksualno aktivnim osobama, posebno mladima, informisan izbor o njihovom seksualnom i reproduktivnom zdravlјu. Ovu kampanju podržava koalicija međunarodnih nevladinih organizacija, vladinih organizacija i stručnih udruženja koja se bave seksualnim i reproduktivnim zdravlјem.
Univerzalni pristup uslugama koje se odnose na seksualnu i reproduktivnu zdravstvenu zaštitu uklјučujući planiranje porodice, informisanje i obrazovanje, kao i integraciju reproduktivnog zdravlјa u nacionalne strategije i programe, prepoznati su u Agendi održivog razvoja kroz cilјeve vezane za zdravlјe (cilј 3) i cilјeve vezane za rodnu ravnopravnost (cilј 5).
Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare želјeni broj dece, da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava.
Svetska zdravstvena organizacija se zalaže za promociju planiranja porodice i kontracepcije kreiranjem smernica zasnovanih na dokazima o bezbednosti i pružanju usluga kontracepcije i obezbeđivanju lјudskih prava u programima kontracepcije.
Savremene metode kontracepcije obuhvataju: kombinovanu hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, flastera, vaginalnog prstena i depo injekcija), progestagensku hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, vaginalnog prstena, depo injekcija i implanata), intrauterinu kontracepciju (u vidu intrauterinih uložaka sa bakrom i intrauterinih sistema sa levonorgestrelom), barijernu kontracepciju (u vidu muških i ženskih kondoma, dijafragmi i cervikalnih kapa), spermicide, volјnu sterilizaciju žene i muškarca i hitnu kontracepciju.
Tradicionalni metodi kontracepcije su: apstinencija, metodi zasnovani na određivanju perioda tzv. plodnih dana (na osnovu merenja bazalne temperature, kalendara menstruacije ili karakteristika cervikalne sluzi), metod prekinutog snošaja (coitus interruptus) i metod laktacione amenoreje.
U Republici Srbiji pretežno se primenjuju tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovolјne efikasnosti česta su suočavanja sa neželјenom trudnoćom i pribegavanje indukovanom abortusu.
U literaturi se kao najčešći razlozi za nekorišćenje savremenih metoda kontracepcije navode zabrinutost zbog neželјenih efekata i zablude o dugoročnim efektima na plodnost. Nekim ženama može biti zabranjeno da koriste kontracepciju od strane muža, partnera ili rodbine, neke mogu da se osećaju stigmatizovano zbog toga što žele da koriste kontracepciju, a neke ne znaju za kontracepciju, ne mogu da joj pristupe ili ne mogu da je priušte.
U Republici Srbiji, 26. septembar – Svetski dan kontracepcije obeležiće se organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti sa cilјem promocije značaja očuvanja seksualnog i reproduktivnog zdravlјa i mogućnosti korišćenja dostupnih savremenih metoda kontracepcije.

Svetski dan srca se svake godine obeležava 29. septembra, a ove godine se  odvija pod sloganom „Srcem upoznaj srce“.

Pokreće ga Svetska federacija za srce, ciljem informisanja ljudi širom sveta o kardiovaskularnim bolestima (KVB), putem globalne kampanje, kroz koju ova federacija ujedinjuje ljude u borbi protiv opterećenja KVB, inspiriše i pokreće međunarodne akcije za podsticanje zdravijeg života za zdravlje srca.

Svetski dan srca 2023. godine
Ove godine Svetski dan srca, 29. septembar 2023. godine, obeležava se pod sloganom: „Srcem upoznaj srce”. Svetski dan srca je prilika da svi razmisle kako da najbolje doprinesu razvoju čovečanstva, očuvanju prirode i svog mentalnog zdravlja. Kada razmišljamo srcem, emotivniji smo i saosećajniji. Zbog toga pomažemo drugima, humaniji smo i hrabrije donosimo odluke. Svim srcem uključuje upotrebu reči „svim” i prebacuje fokus sa akcija na korisnike akcija, omogućavajući širu primenu kampanje. Želimo da poruke Svetskog dana srca stignu do što većeg broja ljudi u cilju postizanja boljeg kardiovaskularnog zdravlja.

Istorijat Svetskog dana srca
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova (KVB) vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrti od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost). Zbog razlika u dostupnosti zdravstvenih usluga među zemljama prisutna je nejednakost u zbrinjavanju KVB. Preko 75% smrtnih slučajeva od KVB pogađa zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Zagađenje vazduha je odgovorno za 25% svih smrtnih sličajeva od KVB, što čini sedam miliona smrti godišnje. Psihološki stres može da udvostruči rizik kod srčanog udara. Fizička aktivnost, druženje sa dragim osobama i dovoljno kvalitetnog sna, pomažu u smanjenju nivoa stresa.

Svetska federacija za srce
Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.   
Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou čitavog stanovništva kako bi smanjili KVB, uključujući:

• Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
• Uvođenje poreza na hranu koja sadrži transmasti u cilju smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;
• Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
• Izradu strategije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
• Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

SAVETI DA SAČUVATE VAŠE SRCE
Budite mudri u izboru hrane i pića
Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih transmasti.
Pravite kod kuće zdrave obroke.

Budite fizički aktivni
Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.
Prošetajte do posla ili prodavnice.
Koristite stepenice umesto lifta.
Uključite se u neki sport ili ples.
Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).

Recite „ne” pušenju
To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.
U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.
Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.
Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.
Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.

Međunarodni dan starijih osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba. Trenutno, oko 700 miliona ljudi na svetu ima preko 60 godina, a procenjuje se da će do 2050. godine taj broj iznositi dve milijarde, što će predstavljati preko 20 procenata svetske populacije.
Uvažavanje glavnog principa ciljeva održivog razvoja da nikoga ne smemo zaboraviti ili ostaviti po strani, zahteva razumevanje da je demografija važna za održivi razvoj i da će dinamika populacije oblikovati ključne razvojne izazove sa kojima se svet suočava u 21. veku.
Tema ovogodišnje kampanje „Poštovanje ljudskih prava starijih osoba kao ispunjenje vizije Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: kroz generacije” podvlači važnost poštovanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i potvrđuje posvećenost promovisanju punog i jednakog uživanja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda starijih osoba, i to: prava na slobodu od diskriminacije, na sigurnost, na slobodu od nasilja, na socijalnu zaštitu, na zdravlje, na rad i doživotno učenje, na ličnu svojinu i prava nasleđa.
Ovogodišnja kampanja će pažnju umeriti na specifičnosti starijih osoba širom sveta u cilju uživanja njihovih prava i načina rešavanja kršenja tih prava, kao i na činjenicu da jačanje solidarnosti kroz jednakost i reciprocitet između generacija nudi održiva rešenja za ispunjenje ciljeva održivog razvoja.
Stoga, ona ima za cilj:
• povećanje globalnog znanja i svesti o Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i stvaranje obaveza među svim zainteresovanim stranama za jačanje zaštite ljudskih prava sadašnjih i budućih generacija starijih osoba širom sveta;
• upoznavanje sa primerima dobre prakse za međugeneracijsku saradnju i partnerstvo u cilju zaštite ljudskih prava širom sveta; i
• zagovaranje da vlade i subjekti UN preispitaju svoje trenutne prakse u cilju bolje integracije životnog pristupa ljudskim pravima u svoj rad i da osiguraju aktivno i smisleno učešće svih zainteresovanih strana, uključujući civilno društvo, nacionalne institucije za ljudska prava i same starije osobe, u cilju jačanja solidarnosti među generacijama i međugeneracijskim partnerstvima.
Obeležavanje Međunarodnog dana starijih osoba obuhvatiće veliki broj zdravstveno-promotivnih aktivnosti u lokalnoj zajednici kao što su predavanja, zdravstveno-promotivne izložbe, tribine, okrugli stolovi, konferencije za novinare, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji, bazari zdravlja i slično.

Svetska nedelja dojenja se svake godine obeležava u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećali znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju. Svetska alijansa za podršku dojenju (engl. World Alliance for Breastfeeding Action, WABA)  pokrenula je ovu kampanju da bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.
Zvanični datum Svetske nedelje dojenja na globalnom nivou je od 1. do 7. avgusta, ali se državama, organizacijama i institucijama predlaže da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije datume u njihovim zemljama. U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 2. do 9. oktobra pod sloganom: „Omogućimo dojenje na radnom mestu”.
Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom. Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine života. Sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama. Osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete sisanjem ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije. Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.
Ciljevi Svetske nedelje dojenja 2023. su:

• Informisati ljude o perspektivama zaposlenih roditelja koje se odnose na dojenje i roditeljstvo.
• Učvrstiti optimalno plaćeno odsustvo i podršku na radnom mestu kao važan alat za omogućavanje dojenja.
• Angažovati pojedince i organizacije radi unapređenja saradnje i podrške dojenju na radnom mestu.
• Podstaći akcije vezane za poboljšanje uslova za rad i relevantnu podršku dojenju.

Posebno je važna podrška zaposlenim majkama koje zbog prirode posla moraju da se vrate istom vrlo brzo nakon porođaja i kojima bi trebalo da se omogući da doje na radnom mestu. Istovremeno, važno je usvojiti javnozdravstvene politike koje ohrabruju žene da doje na radnom mestu i u javnosti.
U okviru obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja biće organizovana predavanja, tribine i izložbe na temu dojenja. Cilj aktivnosti kampanje je skretanje pažnje zdravstvene i šire javnosti na značaj dojenja za dete, majku, porodicu, ali i društvo u celini.

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se svake godine 10. oktobra sa ciljem podizanja svesti o različitim aspektima mentalnog zdravlja širom sveta i mobilisanjem opštih napora u podršci mentalnom zdravlju.
Svetski dan mentalnog zdravlja 2023. godine predstavlja priliku da se ljudi i zajednice ujedine iza ovogodišnje teme „Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo“, kako bi unapredili znanje, podigli svest i pokrenuli akcije koje promovišu i štite mentalno zdravlje svakog pojedinca, kao univerzalno ljudsko pravo.
MENTALNO ZDRAVLJE JE OSNOVNO LJUDSKO PRAVO! Svaka osoba na svetu ima pravo na najviši mogući standard mentalnog zdravlja. Ovo uključuje pravo na zaštitu od faktora rizika po mentalno zdravlje, pravo na dostupnu, pristupačnu, prihvatljivu i kvalitetnu negu, kao i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu.
DOBRO MENTALNO ZDRAVLJE JE SASTAVNI DEO NAŠEG UKUPNOG ZDRAVLJA I BLAGOSTANJA! Dobro mentalno zdravlje nam omogućava da se nosimo sa izazovima, povežemo sa drugima i napredujemo tokom čitavog života. Ono je od vitalnog značaja i zaslužuje da bude priznato i poštovano. Mentalno zdravlje i blagostanje su od suštinskog značaja za uživanje u dobrom i smislenom životu. Ipak, svaka osma osoba na svetu suočava se sa mentalnim zdravstvenim problemima, koji mogu uticati na njihovo fizičko zdravlje, emocionalne i socijalne interakcije sa drugima, kao i na celokupni kvalitet njihovog života.
SVAKO IMA PRAVO NA PRISTUP KVALITETNOJ ZAŠTITI MENTALNOG ZDRAVLJA! Pošto je mentalno zdravlje univerzalno ljudsko pravo, svi imamo pravo na pristup kvalitetnom tretmanu koji zadovoljava naše potrebe i poštuje naša prava tokom čitavog života. Narušeno stanje mentalnog zdravlja nikada ne bi trebalo da bude razlog za lišavanje ljudskih prava. Međutim, širom sveta, ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima su i dalje često izloženi kršenju osnovnih ljudskih prava- mnogi su isključeni iz života u zajednici i diskriminisani, dok veliki broj nema pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti koja im je neophodna.
STIGMATIZACIJA I DISKRIMINACIJA OSOBA SA POREMEĆAJIMA MENTALNOG ZDRAVLJA NE BI SMELE DA POSTOJE! Svako ima pravo da živi svoj život bez stigme i diskriminacije u svom radnom ili životnom okruženju.
SVAKA OSOBA IMA PRAVO DA ŽIVI NEZAVISNO I DA BUDE UKLJUČENA U ZAJEDNICU! Svi ljudi moraju imati pristup adekvatnim uslugama podrške mentalnom zdravlju, kao i pristup obrazovanju, ostvarivanju prihoda, mogućnostima stanovanja i socijalnoj podršci da bi živeli samostalno i bili uključeni u svoje zajednice.
KVALITETNE USLUGE MENTALNOG ZDRAVLJA I PODRŠKA U ZAJEDNICI SU OD KLJUČNE VAŽNOSTI! Od vitalnog je značaja osigurati da svako može imati pristup uslugama mentalnog zdravlja i podrške u zajednici. Takođe, pristup podršci i resursima za očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja u detinjstvu može napraviti stvarnu razliku u zdravlju i dobrobiti mladih ljudi i odraslih osoba u kasnijem životu, i njega treba promovisati kao prioritet u svim zemljama.
PREPOZNAVANJE MENTALNOG ZDRAVLJA KAO UNIVERZALNOG LJUDSKOG PRAVA OSNAŽUJE LJUDE DA SE ZALAŽU ZA SVOJA PRAVA I PRAVA NJIHOVIH BLIŽNJIH! Ako ljudi nisu svesni svojih ljudskih prava, nisu u stanju da se za njih zalažu.
BRIGU O DRUGIMA ZAPOČNITE BRIGOM O SEBI... ZDRAVIM NAČINOM ŽIVOTA ČUVAJTE I UNAPREDITE VAŠE MENTALNO ZDRAVLJE !

Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana hrane (16. oktobar) je unapređenje sigurnosti hrane širom sveta, posebno u kriznim vremenima.
Poslednjih decenija svet je postigao značajan napredak u poboljšanju poljoprivredne produktivnosti. Iako sada proizvodimo više nego dovoljno hrane da prehranimo sve, naši prehrambeni sistemi su van ravnoteže. Glad, gojaznost, degradacija životne sredine, gubitak agrobiološke raznolikosti, gubitak hrane i otpad i nedostatak sigurnosti radnika u lancu ishrane samo su neka od pitanja koja podvlače ovu neravnotežu.
Svetski dan hrane poziva na globalnu solidarnost kako bi se pomoglo svim populacijama, a posebno najugroženijima, da se oporave od krize i da prehrambeni sistemi postanu otporniji i robusniji kako bi mogli izdržati sve veće nestabilnosti i klimatske šokove, pružiti pristupačne i održive zdrave načine ishrane za sve, i dostojan život za radnike u prehrambenom sistemu. To će zahtevati poboljšane šeme socijalne zaštite i nove mogućnosti koje se nude digitalizacijom i e-trgovinom, ali i održivije poljoprivredne prakse koje čuvaju prirodne resurse Zemlje, naše zdravlje i klimatske uslove.
Svetski dan hrane takođe služi i za podizanje svesti o zdravoj ishrani i onome što je potrebno našem telu. U novije vreme poraslo je obrazovanje o zdravoj ishrani i o tome koja hrana je dobra i štetna za naše telo. Svetski dan hrane pruža nam odličnu priliku za dalje obrazovanje i podizanje svesti u ovoj oblasti.
Prema Globalnom indeksu sigurnosti hrane, Srbija je 47. po pristupačnosti, 65. po dostupnosti i 52. po kvalitetu i sigurnosti hrane. Naš ukupni rang po pitanju sigurnosti hrane je 59,4, što nas čini 52. od 113 zemalja.
Budući da je naša zrmlja članica Ujedinjenih nacija od 2000. godine, glad u Srbiji je glavni faktor Ciljeva 2030 za održivi razvoj.
Pošto je hleb u našoj zemlji veoma jeftin, Srbi jedu tri puta više hleba od prosečnog građanina EU (89 kilograma godišnje) i blizu trećine količine mesa, sa 35 kilograma godišnje, u poređenju sa 90 u Nemačkoj, 91 u Italiji i 102 u Francuskoj.

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva 17. oktobra se obeležava u celom svetu, a među najugroženijima u Srbiji su mnogočlane porodice, nezaposleni i osobe sa invaliditetom.
Problemom siromaštva najčešće su pogođena deca do 14 godina i stariji u ruralnim područjima, ali i mnogočlane porodice, nezaposleni, samohrani roditelji, kao i osobe sa invaliditetom i porodice u kojima oni žive.
Srbija Međunarodni dan borbe protiv siromaštva obe godine dočekuje uz 86.000 korisnika novčane socijalne pomoći i oko 100.000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva.
Podaci Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike pokazuju da je glavni uzrok siromaštva nezaposlenost, i da je broj siromašnih veći u selima nego u gradovima, rečeno je Agenciji Beta.
Upravo zbog toga Ministarstvo najavljuje mere i politiku zapošljavanja, a cilj je i da predstavnici centara za socijalni rad budu što više na terenu, u selima jer veliki broj ljudi i ne zna prava iz oblasti socijalne zaštite.
Pored višečlanih porodica sa decom, u riziku od siromaštva su i samohrani roditelji s jednim detetom ili više dece.
Oko trećine domaćinstava ispod linije siromaštva nemaju vodovodne instalacije u kući, odnosno stanu, a oko polovine nemaju toalet, kao ni kupatilo. Jedna trećina tih
domaćinstava izdvaja više od polovine svojih prihoda za troškove stanovanja.
Pored povećanja budžetskih izdvajanja za najugroženije građane, potrebno obezbediti ključne uslove poput kvalitetne brige o deci, kvalitetnog obrazovanja i zaštite dečijih prava.
Ujedinjene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv siromaštva. Cilj obeležavanja tog dana jeste širenje svesti o potrebi iskorenjivanja siromaštva u celom svetu, a naročito u zemljama u razvoju. Svetski dan borbe protiv siromaštva obeležava se od 1987. godine, kada se na otkrivanju spomenika posvećenog borbi protiv siromaštva u Parizu okupilo oko 100.000 ljudi.

Šećerna bolest (Diabetes mellitus) predstavlja jednu od najznačajnijih hroničnih nezaraznih bolesti našeg doba, sa rastućim uticajem na društva i zdravstvene sisteme. Trogodišnja kampanja pod nazivom „Pristup dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti“ („Access to diabetes care“), sa obuhvatom perioda 2021-2023. godine, imala je za cilj da uveća svest o različitim aspektima prevencije i lečenja šećerne bolesti, a sa težnjom da se stanje u ovoj oblasti unapredi. Ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti predstavlja se sloganom „Prepoznajte rizike. Preduzmite akciju“ („Know your risk, know your response“), jasno naglašavajući ulogu pojedinca u globalnoj kontroli dijabetesa. Poznavanje faktora rizika omogućava pravovremeno preventivno delovanje, što kod osoba kod kojih se ipak ustanovi šećerna bolest, omogućava bolji uspeh u lečenju i umanjenje komplikacija.
Opterećenje dijabetesom u svetu pokazuje rastući trend tokom prethodnih decenija – u periodu 1980-2014 godine, broj osoba sa dijabetesom u svetu porastao je sa 108 miliona na 422 miliona. Dodatno, u periodu od 20 posmatranih godina (2000-2019), opaža se i porast smrtnosti od dijabetesa od 3%. Ukupno, na nivou sveta, broj osoba umrlih od dijabetesa iznosio je 1,5 miliona u 2019. godini, čemu se može dodati i 460 000 smrtnih ishoda od bubrežnih bolesti koje su nastupile kao posledica dijabetesa.
Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije za 2019. godinu, 8,3% starijih od 20 godina izjavilo je da ima šećernu bolest, što predstavlja porast u odnosu na istraživanje iz 2006. godine, kada je ovaj udeo iznosio 5,3%. Posmatrano prema strukturi uzroka smrti, udeo dijagnoza E10-E14 (kojima se označavaju različiti oblici šećerne bolesti), u svim uzrocima smrti u Republici Srbiji u tri uporedne godine (2000. – 2010. – 2020.) iznosio je 2,4% - 3,1% - 2,9%.
Ekonomski uticaj šećerne bolesti zavređuje posebnu pažnju. Procene iz SAD govore da su troškovi koji se povezuju sa dijagnozom dijabetesa u 2017. godini iznosili 327 milijardi američkih dolara - od toga 237 milijardi dolara direktnih medicinskih troškova i 90 milijardi dolara izgubljene produktivnosti. Uzevši u obzir i ovako izraženu ekonomsku dimenziju šećerne bolesti u savremenim društvima, aktivnosti na polju prevencije dobijaju na dodatnoj važnosti.
Veliki javnozdravstveni značaj pridaje se tipu 2 dijabetesa, koji se sreće kod više od 90% svih bolesnika sa šećernom bolešću. Sa druge strane, komplikacije šećerne bolesti zauzimaju posebno mesto u svim razmatranjima o dijabetesu. Odrasle osobe sa dijabetesom imaju 2-3 puta povećan rizik za nastanak srčanog i moždanog udara. Takođe, kod ovih pacijenata, neuropatija udružena sa smanjenim protokom krvi u tkivu stopala povećava verovatnoću nastanka ulkusa, infekcija i konačno, potencijalne amputacije zahvaćenog ekstremiteta. Sa druge strane dijabetesna retinopatija je važan uzrok slepila – u svetu se broj osoba koje su oslepele zbog dijabetesa procenjuje na oko 1 milion. Konačno, dijabetes je jedan od vodećih uzroka hronične bolesti bubrega. Sveukupno, brojne komplikacije koje dodatno usložnjavaju osnovno stanje, zahtevaju dodatno angažovanje resursa zdravstvenog sistema, povećavajući troškove i umanjujući mogućnosti za raspodelu sredstava ka drugim potrebama.
Sprečavanje razvoja tipa 2 dijabetesa može se postići jednostavnim intervencijama u životnom stilu, i u tom smeru ciljevi svakog pojedinca treba da budu:
• Dostizanje i održavanje zdrave telesne mase
• Fizička aktivnost
• Zdrava ishrana
• Prestanak (ili nezapočinjanje) pušenja
Ipak, za postizanje sveobuhvatnih rezultata na nivou šire zajednice, potreban je nešto drugačiji pristup sa ciljem efikasnog usvajanja pobrojanih životnih navika. S tim u vezi, iskustva iz sveta naglašavaju da je za postizanje trajnih rezultata na nivou populacije potrebno sprovesti akciju na više nivoa, u okvirima celog društva, posvetiti pažnju zahtevima različitih populacionih grupa, adekvatno programski ciljati populacije u visokom riziku kao i opštu populaciju sa nižim rizikom za razvoj šećerne bolesti. Poseban značaj imaju organizovani programi prevencije u koje se uključuju osobe za koje se ustanovi određeni nivo rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa. U okviru ovakvih programa, osoba se aktivno prati sa ciljem uticaja na održanje zdravih životnih navika, kao i postizanje zacrtanih ciljeva (gubitak telesne mase i postizanje određenog nivoa fizičke aktivnosti).
Zaključno, Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti treba sve da nas podseti na značaj prevencije tipa 2 dijabetesa - usvajanje životnih stilova koji smanjuju rizik od razvoja ove bolesti, može uticati i na smanjenje rizika za razvoj brojnih drugih stanja, i time ostvariti sveobuhvatan uticaj na unapređenje zdravlja.

Hronična opstruktivna bolest pluća - HOBP je progresivna bolest koju karakteriše ograničen protok vazduha kroz disajne puteve koja nije u potpunosti reverzibilna. Ograničenje protoka vazduha je uglavnom progresivno i povezano s upalnim odgovorom pluća na štetne čestice i gasove.
HOBP zaslužuje našu pažnju, obzirom da je bolest vrlo visoke incidence s pogubnim posledicama na kvalitet života bolesnika i njihovih porodica. Širom sveta HOBP usmrćuje milione ljudi. Procenjuje se da u svetu boluje 4-10% opšte populacije od HOBP-a. Približno 200.000 do 300.000 stanovnika Evrope umire zbog HOBP svake godine, više od karcinoma pluća i dojke zajedno. Predviđa se da će do 2020. HOBP postati treći najveći svetski "ubica"5, a time i glavni rastući javnozdravstveni problem. Uprkos tome HOBP je zanemaren na više nivoa zbrinjavanja ove bolesti. Nedovoljno je dijagnostikovan i nedovoljno lečen, naročito kada se stavi u kontekst drugih hroničnih, nezaraznih bolesti. Rane faze bolesti najčešće nisu prepoznate, ali je uprkos tome vrlo lako utvrditi prisutnost rizika za razvoj ove smrtonosne bolesti. U slučaju rane dijagnoze danas imamo raspoložive lekove koji mogu sprečiti dalji pad plućne funkcije, pa samim tim i uticati na sveukupno poboljšanje zdravstvenog statusa bolesnika.
Osobe s nedostatkom vazduha treba da potraže pomoć lekara i ispitaju svoju plućnu funkciju (spirometrija). Spirometrija je jednostavna i bezbolna metoda koja meri količinu vazduha koju pojedinac može izdahnuti, kao i vreme potrebno za izdah. Smernice za lečenje HOBP-a (GOLD) preporučuju da osobe s rizikom razvoja HOBP-a treba jednom godišnje da urade spirometrijsko ispitivanje.
Osobe pod povećanim rizikom su:
- stariji od 40 godina,
- osobe izložene faktorima rizika za razvoj HOBP-a kao što su duvanski i ostale vrste dima, prašine i štetnih gasova,
- osobe sa simptomima poput hroničnog, ponavljajućeg kašlja, sluzavog ispljuvka i nedostatka daha.
HOBP je nedovoljno dijagnostikovan što potvrđuju i nova ispitivanja koja upućuju da 25% do 50% bolesnika s klinički prisutnom bolešću nisu svesni svoje bolesti u čemu prednjače bolesnici blažih stadijuma HOBP-a. Razlog tome je da se simptomi sporo razvijaju, a bolesnici prihvataju hronični kašalj ili blaži oblik nedostatka daha kao «uobičajeni proces starenja» ili «uobičajenu posledicu pušenja».
Spirometrijskim ispitivanjem, HOBP možemo dijagnostikovati već u ranim stadijumima pre razvoja simptoma, tj. pre nego bolesnik poseti svog doktora zbog problema sa disanjem. Ranijim dijagnostikovanjem bolesnicima možemo omogućiti usporavanje ili sprečavanje pada plućne funkcije.
HOBP predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice – izazov koji će u budućnosti kontinuirano rasti. Porast svesti o HOBP-u, kao i ranije i uspešnije lečenje, smanjiće uticaj bolesti na današnje bolesnike i pružiće nadu onima koji će možda biti zahvaćeni u budućnosti.
Rezultati ispitivanja sprovedenog na više od 5.000 osoba u 5 evropskih zemalja otkrili su da 66% stanovnika Evrope nije svesno značaja i rasprostranjenosti hronične opstruktivne bolesti pluća, bolesti koja je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) najbrže rastući uzrok smrti zapadnog sveta. Od onih koji su čuli za HOBP, hronični bronhitis ili emfizem samo je 9% bilo svesno da je HOBP veći uzrok smrtnosti od moždanog udara, karcinoma pluća i dojke zajedno. Iako je HOBP bolest sa izrazito visokom stopom smrtnosti među populacijom je prisutna vrlo niska svest u poređenju s karcinomom pluća i moždanim udarom.
Šta je HOBP?
HOBP je bolest koja obuhvata brojne plućne bolesti kao što su hronični bronhitis i emfizem. U HOBP-u su disajni putevi suženi tako da udahnuti vazduh ne može slobodno ući ili izaći iz pluća. Ovo se događa zbog oticanja disajnih puteva, spazma (grčenja) disajnih puteva ili prevelike količine mukoznog sekreta (sputuma) u disajinim putevima.
Glavni simptomi su nedostatak daha, kašalj, preterano stvaranje mukoznog sekreta i umor. Iako sve što uzrokuje oštećenje ili iritaciju disajnih puteva, kao što je dugotrajna izloženost prašini ili život u izraženo zagađenoj okolini, može voditi u HOBP, glavni uzrok HOBP-a je pušenje. HOBP se razvija polako. Bolesnici često zanemaruju simptome, pa ih povezuju sa starenjem, što znači da se tokom prvih godina bolesti ne javljaju svom doktoru. Tokom vremena, problemi s disanjem većinom postaju sve ozbiljniji i imaju veći uticaj na život bolesnika.
Teret HOBP-a
Prema poslednjim predviđanjima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), trenutno u svetu od HOBP-a boluje oko 210 milona ljudi. Više od cele populacije Velike Britanije, Francuske i Nemačke zajedno. Podaci ukazuju da od HOBP-a godišnje umire više od 3 milona ljudi odnosno više od 250 tokom sat vremena, , što je više od karcinoma pluća i dojke zajedno.Do 2020. predviđa se da će HOBP postati treći vodeći uzrok smrtnosti u svetu i peti vodeći uzrok invaliditea.
Uticaj HOBP-a na bolesnike
Iza statistike nalaze se pravi HOBP bolesnici s ozbiljno narušenim kvalitetom života. Simptomi poput nedostatka daha, kašlja, egzacerbacija i osećaja umora ograničavaju ih u obavljanju normalnih aktivnosti. Izražen je učinak na njihov san, rad, porodicu i društveni život. Do tri četvrtine HOBP bolesnika ima problema sa svakodnevnim aktivnostima poput penjanja uz stepenice, kućnih poslova, kupanja i oblačenja. Simptomi imaju i psihološke posledice kao što su teskoba, bespomoćnost i depresija. HOBP karakteriše kontinuiran pad kvaliteta života bolesnika.
Trenutni problemi u lečenju
Lekovi mogu biti efikasni samo ukoliko su pristupačni i ako se primjenjuju prema preporukama lekara. Od izuzetne je važnosti da HOBP bolesnici započnu s lečenjem što je pre moguće kako bi maksimalno smanjili posledice njihove bolesti na kvalitet života. Ispitivanja su pokazala da postoji nesrazmera između bolesnikovog viđenja težine bolesti i stvarne situacije potvrđene objektivnim ispitivanjima. Ovo se može protumačiti da bolesnici podcenjuju uticaj bolesti i kao razlog nedovoljno rane primene potrebnog lečenja.

Međunarodni dan deteta se obeležava svakog 20. novembra u celom svetu još od davne 1954. godine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je tada usvojila rezoluciju 836 (IX) kojom je pozvala sve države članice da ovaj dan posvete aktivnostima za unapređenje blagostanja dece. Na taj isti dan, 1959. godine Generalna skupština je usvojila rezoluciju 1386 (XIV) kojom je proglašena Deklaracija o pravima deteta. Cilj je da se svoj deci sveta omogući da uživaju u ljudskim pravima i slobodama utvrđenim Poveljom UN i Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. 20. novembra 1989. godine, Generalna skupština je usvojila Konvenciju o pravima deteta.
Obeležavanje ovog Dana je prilika da se države, institucije, organizacije i pojedinici podsete na svoje obaveze prema deci. Svako dete ima pravo pre svega na život, opstanak i optimalne uslove za razvoj. Mora biti zaštićeno od zanemarivanja, zlostavljanja, zloupotrebe. Ima pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, ali i na ljubav i razumevanje. Ima pravo da odrasta u bezbednom i sigurnom porodičnom okruženju. Ima pravo na slobodu mišljenja, izražavanje, privatnost, pravo da shodno svom uzrastu odlučuje o stvarima koje ih se neposredno tiču i mnoga druga. Obaveza Države, porodice, roditelja je da obezbede svakom detetu ono što mu pripada.