Saveti za zdravlje

Nema dileme - svaka cigareta smeta!

Nacionalni dan bez duvana u našoj zemlji tradicionalno se obeležava svakog 31. januara, a slogan ovogodišnje kampanje je „Svaka cigareta smeta“. Ovim sloganom se želi skrenuti pažnja javnosti da ne postoji u potpunosti neškodljiv duvanski proizvod niti bezbedan nivo izloženosti duvanu. Jedina efikasna zaštita od štetnog dejstva duvana jeste njegova potpuna eliminacija, što znači nepušenje, kao i boravak u prostorima u kojima pušenje nije dozvoljeno.
U svetu, koji u proteklim decenijama, zahvaljujući sve striktnijim regulativama, ipak uspeva da potisne popularnost tradicionalnih cigareta, duvanska industrija je bila prinuđena da traga za novim rešenjima koja će uspešnije da se provlače kroz zakonska ograničenja, a da istovremeno budu adekvatna i atraktivna zamena za tradicionalni duvan. Novi duvanski proizvodi se, od strane proizvođača, nude kao jednostavna, ugodna i primamljiva pomoć pri odvikavanju od pušenja, ali i kao zdravija alternativa običnim cigaretama, što predstavlja još veći razlog za brigu, jer se upravo tim atributom regrutuju mladi konzumenti koji možda i ne bi započeli sa korišćenjem tradicionalnih cigareta.
Najpoznatiji među novim duvanskim i/ili nikotinskim proizvodima su elektronske cigarete. One su tipičan proizvod 21. veka, spoj tehnološkog prodora u sve pore života i potrebe duvanske industrije da se izbori sa sve prisutnijim globalnim otklonom od cigareta i pušenja, uobličenog Okvirnom konvencijom o kontroli duvana, koju je Svetska zdravstvena organizacija usvojila 2003. godine. Elektronske cigarete su uređaji koji rade po principu zagrevanja tečnosti (koja u sebi najčešće sadrži nikotin) čime se produkuje aerosol, odnosno mešavina sitnih čestica koje se oslobađaju u vazduh. Sam proces njihovog korišćenja naziva se „vejping“ (od engleskog glagola vape, tj. isparavati), a po jednom od najpopularnijih proizvoda, koristi se i izraz „džuling“. Uz veoma sugestivan marketinški pristup prema potencijalnim korisnicima, u prvom redu onim najmlađim, ne čudi podatak da su u SAD e-cigarete godinama unazad najzastupljeniji duvanski proizvod u populaciji mladih.
Pre nekoliko godina pojavila se i nova generacija uređaja - Tobacco Heating Products (zagrevani duvanski proizvodi), čija se tehnologija bazira na zagrevanju duvana, umesto tradicionalnog sagorevanja kod običnih cigareta. S obzirom da kod ovih uređaja nema tečnosti kao nikotinskog medijuma koji se zagreva, oni se zvanično ne svrstavaju u elektronske cigarete, sa kojima se obično (pogrešno!) poistovećuju. Zbog specifičnog procesa zagrevanja duvana na visokom temperaturama, nazivaju se i „bezdimni“, iako zapravo stvaraju malu količinu kratkotrajno vidljive pare pri izdahu. Dominantno upravo na ovom svojsvu, duvanska industrija bazira marketinšku strategiju koja prati proboj ovih proizvoda na tržište.
Kada je reč o Srbiji, podaci iz istraživanja potvrđuju da se i mi ozbiljno približavamo svetskim trendovima kada je reč o popularnosti novih duvanskih proizvoda. Naime, sad već davne 2017. godine, čak 6,2% učenika uzrasta 13 - 15 godina već je bilo probalo e-cigarete, dok je prema podacima iz 2019. čak 17,7% 16-ogodišnjaka makar jednom probalo ovaj proizvod, dok je zagrevane duvanske proizvode u tom trenutku bilo probalo njih oko 7%.
Dugoročne posledice korišćenja elektronske cigarete, kao i zagrevanih duvanskih proizvoda još uvek nisu poznate, te je veoma neoprezno proglašavati ih manje štetnim, a posebno je problematično tretirati ih kao sredstvo za odvikavanje od pušenja, naročito ako se uzme u obzir zabrinjavajući porast broja mladih koji započinje sa korišćenjem duvana upravo u ovom obliku. Jer, nikotin, bez obzira na formu i način unošenja u organizam, izaziva jaku zavisnost i štetno utiče na razvoj mozga, naročito kod dece i mladih. U razmatranju svih novih pojava i njihovih dugoročnih posledica ključni faktor je VREME. Interval u koji do sada imamo uvid svakako je prekratak da bi se sa sigurnošću tvrdilo da elektronske cigarete i zagrevani duvanski proizvodi nose manji rizik po zdravlje, kako samih pušača, tako i pasivnih pušača.
U Srbiji konzumiranje duvana i promet duvanskih proizvoda regulišu tri davno doneta zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. U periodu 2007 - 2013, Srbija je imala i Naconalnu strategiju kontrole duvana, nakon čijeg isteka nikada nije doneta nova. Iako je naša zemlja još od davne 2006. godine potpisnica Okvirne konvencije o kontroli duvana, svedoci smo sporog usvajanja mera definisanih ovim dokumentom, kao i nedosledne primene postojećih zakona. Čak ni galopirajuća popularnost elektronskih i zagrevanih duvanskih proizvoda, još nije poslužila kao alarm za radikalnije zakonske intervencije na ovom polju, sa izuzetkom Zakona o oglašavanju koji je u svojoj izmeni izjednačio nove proizvode sa onim tradicionalnim.
Najnovija istraživanja pokazuju da je skoro polovina stanovništva Srbije starijeg od 15 godina bila svakodnevno izložena duvanskom dimu u zatvorenom prostoru, kao i da je isto toliko njih zbog toga iskazalo zabrinutost za sopstveno zdravlje, što nas dovodi do nedvosmislenog zaključka – u Srbiji je neophodno donošenje efikasnijih mera kontrole duvana i njihova dosledna primena. Istraživanja pokazuju i to da je čak više od polovine pušača bilo zabrinuto za svoje zdravlje zbog štetnih posledica svoje navike, ali je, s druge strane, tek svaki četvrti pušač pokušao da prekine. Ovo se donekle može pripisati i tome da je samo trećina pušača izjavila da je dobila savet od zdravstvenog radnika da prestane s pušenjem. Sve pomenuto ukazuje na potrebu za kreiranjem i sprovođenjem delotvornijih programa podrške i pomoći pri odvikavanju od pušenja, ali i za dodatnom ciljanom edukacijom i motivisanjem zdravstvenih radnika da u svom svakodnevnom radu daju savete o štetnosti i prestanku pušenja.
Uz što intenzivnije sprovođenje zdravstveno-vaspitnog rada sa mladima, kao merom primarne prevencije, neophodno je kontinuirano raditi i na adekvatnoj zdravstvenoj edukaciji odraslih, kako bi neposredno okruženje generacija koje dolaze bilo ono koje nedvosmisleno i jasno podržava zdraviji izbor – život bez duvana.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka već tradicionalno obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka svakog 4. februara. „Close the Care Gap / Uniting our voices and taking action“ – slogan je druge godine nove kampanje koja je pokrenuta 2022. godine, a sa ciljem daljeg usmeravanja akcije u ovom polju, kao i produžetka započetih aktivnosti iz prve godine.
Prošlogodišnje aktivnosti postavile su novu osnovu za dalji javnozdravstveni rad u polju borbe protiv raka, posebno naglašavajući neke važne aspekte – nejednakost u dostupnosti adekvatnog tretmana i nege, podizanja svesti o svim društvenim grupama koje su u posebnoj opasnosti od ovih nejednakosti, umanjenja stigmatizacije, okupljanja zainteresovanih pojedinaca i organizacija, ali i osvrt na nove izazove koje je donela pandemija COVID-19. Dalji nastavak kampanje u 2023. godini, pod sloganom „Ujedinjavanje naših glasova i preduzimanje akcije“ (Uniting our voices and taking action) doneće dalje ukrupnjavanje aktivnosti u ovom polju, pridruživanje novih partnera i još bolju vidljivost sadržaja. Sadržaj aktivnosti, koje su zamišljene u ovoj godini, mogu biti u izuzetno različitim oblicima – on individualnog zalaganja u zajednici, do uključivanja ustanova važnih za pokretanje širih društvenih pitanja. U ukupnom zbiru – ujedinjavanje i preduzimanje zajedničke akcije – najbolji je put za dostizanje svih postavljenih ciljeva.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916 000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830 000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769 000 smrtnih slučajeva) i dojke (685 000 smrtnih slulčajeva). Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu. Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući – procene su da su u svetu, troškovi povezani sa rakom u 2010. iznosili 1.16 biliona dolara, što nedvosmisleno govori da pored direktnog uticaja na zdravlje pojedinaca, maligne bolesti mogu biti i značajan ograničavajući faktor jednog društva u različitim sferama.
Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2020. godine od svih malignih tumora obolelo 41.419 osoba (22.110 muškaraca i 19.309 žena). Iste godine od raka je umrlo 20.767 osoba oba pola, 11.611 muškaraca i 9.156 žena. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.
Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok oboljevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2020. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.738 muškaraca i 2.188 žena, a umrlo je 3.399 muškaraca i 1.600 žena.
Prema oboljevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2020. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.368 i umrlo 1.782 žena.

Šta možemo da učinimo?

Preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti. Procene govore da se čak 40% malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Podizanje svesti o malignim bolestima u dečjem uzrastu, važan je zadatak koji se obavlja združeno sa ciljem pružanja podrške naporima za obezbeđivanje adekvatne dijagnostike, lečenja i neophodne pomoći roditeljima i porodicama. Međunarodni dan dece obolele od raka (15. februar) ustanovljen je 2002. godine radi ujedinjavanja aktivnosti i slanja jasne poruke u kontekstu prethodno pobrojanih ciljeva. Utemeljivač obeležavanja ovog datuma bila je Međunarodna kofederacija Udruženja roditelja dece obolele od raka, dok je deo Kalendara javnog zdravlja u Republici Srbiji postao 2013. godine.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da se u svetu godišnje postavi oko 400.000 dijagnoza malignih bolesti kod dece uzrasta 0 - 19 godina. Najčešće vrste malignih bolesti u dečjem uzrastu bile su leukemije, tumori mozga, limfomi, neuroblastom i Vilmsov tumor. Rana i tačna dijagnoza malignih bolesti kod dece, praćena efektivnim lečenjem, treba da bude cilj svakog učinkovitog pristupa u kontroli ovih bolesti.
Uspeh izlečenja raka kod dece je veliki, znatno veći nego u populaciji odraslih. U visokorazvijenim zemljama sveta, stopa preživljavanja prelazi 80%. Rano otkrivanje i tačna dijagnoza malignih bolesti kod dece mogu značajno uticati na povećanje verovatnoće preživljavanja, bolji odgovor bolesti na terapiju kao i manje skupo i manje intenzivno lečenje. Smatra se da koncept rane dijagnoze maligne bolesti kod dece obuhvata tri komponente: znanje i svest roditelja i zdravstvenih radnika o potencijalnim simptomima bolesti; tačnu i blagovremenu kliničku procenu i postavljanje dijagnoze; brz pristup potrebnoj terapiji. Postizanje boljeg efekta programa koji promovišu adekvatan pristup u ranom prepoznavanju i tačnoj dijagnostici malignih bolesti u dečjem uzrastu, ostvarivo je kao zajednički cilj (koji obuhvata i zajedničku akciju) vladinih tela, nevladinih organizacija kao i roditeljskih i udruženja građana.

Ovogodišnja kampanja obeležavanja Svetskog dana bubrega je praćena sloganom „Pripremamo se za neočekivano, podržavamo ranjive“ i podiže svest o značaju adekvatne pripreme zdravstvenih službi i pacijenata sa hroničnim nezaraznim bolestima, posebno bubrežnim, za sve izazove koje sa sobom nose moguće katastrofe.
Različiti katastrofalni događaji, bilo lokalni (zemljotres, poplave, rat, ekstremne vremenske prilike) ili globalni (pandemija KOVID-19) utiču na uslove života i funkcionisanje zajednice u celini uzrokujući mnogobrojne posledice po zdravlje, život ljudi, ekologiju i ekonomiju. Ovim poremećajima su posebno pogođene osobe sa hroničnim bolestima, od kojih bubrežni bolesnici čine više od 850 miliona ljudi širom sveta, zbog otežanog pristupa odgovarajućim dijagnostičkim uslugama, lečenju i nezi.
Poznato je da su hronične nezarazne bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak, hipertenzija, hronične bolesti pluća i hronične bolesti bubrega, vodeći uzroci smrti i invaliditeta širom sveta, posebno u zemljama sa nižim i srednjim dohotkom. U vanrednim situacijama, ove zajednice su među najugroženijima zbog stalnih zahteva za dosledno koordinisanom zdravstvenom zaštitom, koja je često doživotna i koja podrazumeva kompleksno i kontinuirano lečenje. Bez adekvatne dijagnostike i lečenja koji bi sprečilo progresiju hroničnih bolesti bubrega i napredovanje bolesti do otkazivanja bubrega, potrebe za spasonosnim skupim tretmanima dijalize i transplantacije bi bile povećane.
Pandemija KOVID-19 je pružila jasan primer izazova sa kojima se suočavaju sistemi zdravstvene zaštite u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga pacijentima sa hroničnim nezaraznim bolestima. Iako su se zdravstvene službe borile da obezbede pristup novoobolelima radi dijagnostike, lečenja i nege, ova ranjiva populacija se u tom periodu suočavala sa različitim problemima: rizikom od infekcije prilikom poseta zdravstvenim ustanovama, zbog smanjenja kapaciteta u pružanju zdravstvenih usluga i politike zaključavanja, u nekim slučajevima i otkazivanjem zdravstvene zaštite koja nije povezana sa KOVID-19.
Pandemija KOVID-19 je pogoršala već nedovoljnu globalnu političku zdravstvenu posvećenost. Hronične nezarazne bolesti se često pogrešno percipiraju kao posledica lošeg načina života. Neadekvatnu politiku prati i nedovoljno izdvajanje sredstava za javno zdravlje, sa fokusom na kontrolu umesto na prevenciju ovih bolesti.
Kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes i hronična respiratorna bolest su bolesti koje se prepoznaju kao najznačajnije u ovoj grupi iako se procenjuje da se 55% globalnog opterećenja hroničnim nezaraznim bolestima pripisuje bolestima van ove grupe, kao što je bolest bubrega. Štaviše, opterećenje navedenim bolestima je pojačano u prisustvu bolesti bubrega, koje često koegzistiraju.
Iz navedenih razloga, neophodno je razvijanje javnozdravstvene politike koja bi podržavala strategiju prevencije uz isticanje značaja bubrežne bolesti kao i njenih sinergističkih odnosa u kontekstu ukupnog tereta hroničnih nezaraznih bolesti. U vanrednim situacijama, prevenciju, otkrivanje i kontrolu bolesti bubrega treba da prati i plan pripravnosti koji uključuje zbrinjavanje hitnih stanja.
Stoga je priprema za neočekivane događaje od velikog značaja za bubrežne bolesnike i uključuje:

• za kreatore politike - usvajanje integrisane zdravstvene strategije koja daje prioritet prevenciji, ranom otkrivanju i kontroli hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući bolest bubrega.

• za zdravstvene službe - pravedan i adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti za hronične pacijente.

• za vlade- plan pripravnosti za vanredne situacije koji obuhvata otkrivanje i kontrolu hroničnih nezaraznih oboljenja sa akcentom na prevenciju ovih stanja.

• za pacijente- priprema za hitne situacije, obezbeđivanje kompleta sa hranom, vodom, medicinskim materijalom i medicinskom dokumentacijom.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Upravo zato, je 20. mart - Nacionalni Dan borbe protiv raka dojke, među značajnim datumima Kalendara javnog zdravlja, čijim se obeležavanjem podstiče još veća pažnja javnosti na raspostranjenost ove maligne bolesti i na značaj unapređenja informisanosti žena o važnosti preventivnih pregleda i njenom ranom otkrivanju.
Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, karcinom dojke kod žena predstavlja najčešće maligno oboljenje, ispred kolorektalnog karcinoma, karcinoma pluća i karcinoma grlića materice. Kada govorimo o vodećim uzrocima smrti od malignih bolesti kod žena, karcinom dojke se takođe nalazi na prvom mestu, ispred karcinoma pluća, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma.
Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je, od raka dojke, tokom 2020. godine registrovano više od 2.260.000 novoobolelih dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.
U Evropi je, u istoj godini, registrovano više od pola miliona novoobolelih i skoro 142.000 umrlih žena od raka dojke.
Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje je efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.

Kakva je situacija u Srbiji?

Srbija, u ovom pogledu ne zaostaje za svetskim trendovima, pa je tako i u našoj zemlji rak dojke vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju žena. Ova maligna bolest predstavlja i jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji i on je na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena od 45. do 64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji registrovano je 4368 novoobolelih i 1782 umrlih žena od raka dojke.

Koji su faktori rizika za nastanak raka dojke?

Najvažniji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke pored svakako ženskog pola, su i: starije životno doba, genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja. Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati. Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, što dodatno naglašava da je pored mera primarne prevencije, od ključnog značaja zapravo rano otkrivanje raka dojke.
Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno. Studije su pokazale da je u Srbiji kod manje od trećine žena (28,4%) dijagnostikovan maligni tumor koji je manji od 2 cm i lokalizovan je na tkivu dojke. Nažalost, studije su pokazale da je kod skoro 50% žena njegova veličina bila preko 2 cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji. Imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.

Šta je „organizovani skrining“?

Skrining je preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada nema nikakvih simptoma bolesti, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka (testova). To je testiranje većeg broja ljudi koji nemaju tegobe vezane za ispitivano oboljenje ili se smatraju zdravim. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.
Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.
Organizovani skrining raka dojke se kontinuirano sprovodi u ukupno 35 opština na teritoriji Republike Srbije, u kojima se mamografsko snimanje obavlja u samim zdravstvenim ustanovama, a dodatno u 21 opštini, u kojima se snimanje vrši mobilnim mamografom. Sa teritorije Grada Beograda, u program je uključeno 9 domova zdravlja (Lazarevac, Palilula, Stari grad, Novi Beograd, Rakovica, Zvezdara, Obrenovac, Zemun i Surčin).

Zašto je važno i neophodno rano otkrivanje raka dojke?

Zahvaljujući programima ranog otkrivanja i napretku u primeni adekvatne terapije, danas karcinom dojke nije više,,fatalno oboljenje”. U posmatranom periodu više od 85% novodijagnostikovanih karcinoma su označeni kao rani karcinomi. Ipak, 15% žena je sa uznapredovalim metastatskim karcinomom dojke. Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje - pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je spasiti puno života i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.

Svetski dan voda, koji se obeležava 22. marta, ove godine u fokus stavlja krizu dostupnosti pijaće vode i sanitarno-higijenskih uslova za populaciju širom planete. Procenjuje se da oko dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće. Uporedo sa obeležavanjem dana voda, u Njujorku se održava globalna Konferencija Ujedinjenih nacija o vodama, prvi put od 1977. godine, dok su udružene globalne inicijative proglasile Manifest vodne pravde.
Nedostatak i nedostupnost vode podriva napredak u svim glavnim globalnim pitanjima, zdravlje i prehrambenu sigurnost, obrazovanje, privredu, napore za ublažavanje posledica prirodnih nepogoda i katastrofa te na mir u svetu, navode u UN-u. Milijarde ljudi nisu ostvarile pravo na bezbednu vodu i sanitarne uslove.
Šesti cilj održivog razvoja (SDG 6) je da pijaća voda i sanitarno-higijenski uslovi 2030. budu dostupni svim ljudima na planeti. Međutim, UN upozorava da je čovečanstvo ozbiljno skrenulo sa tog puta. Najnoviji podaci pokazuju da bi donosioci odluka širom sveta morali da u proseku rade četiri puta brže.
Za postizanje cilja je neophodno da svi preduzmemo veliku globalnu akciju, ističu u UN-u. Predviđa se da će se globalna potražnja za vodom povećati 55 procenata do polovine veka.
Dve milijarde osoba nema pristup čistoj pijaćoj vodi
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dve milijarde ljudi, odnosno svaki četvrti stanovnik planete, nemaju pristup bezbednoj vodi za piće. Skoro polovina svetske populacije, oko 3,6 milijardi ljudi, nema ispravne sanitarne uslove, dok 44 procenta otpadnih voda iz domaćinstava nije bezbedno prečišćeno.
Zbog bolesti koje su povezane sa neispravnom vodom, sanitarnim uslovima i higijenom, godišnje umire 1,4 miliona ljudi, dok kod 74 miliona ljudi to uzrokuje skraćenje životnog veka.

Svake godine, 24. marta, obeležava se Svetski dan borbe protiv tuberkuloze (TB) kako bi se podigla svest javnosti o razornim zdravstvenim, društvenim i ekonomskim posledicama tuberkuloze i pojačali napori za okončanje globalne epidemije ove bolesti.
Ovaj datum označava dan kada je 1882. godine dr Robert Koh objavio otkriće bakterije koja izaziva tuberkulozu, što je otvorilo put ka dijagnostikovanju i lečenju ove bolesti.
Svetski dan borbe protiv tuberkuloze je dan za edukaciju javnosti o tuberkulozi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 2019. godine, tuberkuloza i dalje predstavlja deveti po učestalosti uzrok smrti u svetu i vodeći uzrok smrti od jednog infektivnog agensa, učestaliji u odnosu na HIV/AIDS. Procenjeno je da je u 2019. godini 10 miliona ljudi bilo obolelo od tuberkuloze.
Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Najvažniji izvor prenošenja infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bakterije tuberkuloze zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada ih druga osoba udahne. Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim kapljicama u kojima je bakterija tuberkuloze se savlada u začetku i do bolesti najčešće i ne dolazi. Svega 10% inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom hroničnom bolešću ili HIV infekcijom.
Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najčešće se javlja u plućima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekada sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti .
U Evropskoj uniji u toku 2019. godine prijavljena su 52.862 slučaja obolevanja od tuberkuloze. Stopa prijavljivanja se smanjuje za oko 5% svake godine. Potreban je pad od najmanje 10% da bi se postigli ciljevi održivog razvoja i ciljevi globalne strategije za eliminaciju tuberkuloze kao javnozdravstvenog problema.
Srbija se, kao i svake godine, 24. marta 2023. godine pridružuje svetskoj kampanji obeležavanja Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze pod sloganom „Da! Mi možemo pobediti TBC” .
Nadzor nad tuberkulozom se sprovodi od 1949. godine, ali je do 1998. godine bio pod ingerencijom Instituta za plućne bolesti Vojvodine, da bi tada prešao u nadležnost epidemiološke službe zavoda/Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Prvih godina, podaci o registrovanim slučajevima tuberkuloze su u saradnji sa Institutom za plućne bolesti Vojvodine unošeni retrogradno u registar zaraznih bolesti, a od 2000. godine dispanzeri za plućne bolesti i tuberkulozu u AP Vojvodini redovno prijavljuju akutno obolele osobe od tuberkuloze Institutu za javno zdravlje Vojvodine odnosno nadležnim zavodima za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine.
Porast incidencije prvih godina može se smatrati posledicom sveobuhvatnijeg prijavljivanja tuberkuloze tokom uspostavljanja novog sistema nadzora. Najviše vrednosti incidencije su registrovane 2000. i 2002. godine, a u narednom periodu, uz manje oscilacije beleži se kontinuirano smanjenje incidencije tuberkuloze.
Epidemiološka situacija u Republici Srbiji: Od 2008. godine incidencija tuberkuloze je <20/100.000, a od 2015. godine je <10/100.000 što nas svrstava u područja sa niskom incidencijom. U 2022. godini je prijavljeno 102 obolele osobe i registrovana incidencija je (5,6/100.000) je skoro dva puta veća u odnosu na 2021. godinu i za 25% je niža od desetogodišnjeg proseka.
Svi slučajevi obolevanja su prijavljeni kao pojedinačni bez utvrđene epidemiološke povezanosti.
Najniža incidencija u 2021. godini je zabeležena u Severnobačkom okrugu (2,9/100.000), a najviša u Južnobačkom okrugu (7,3/100.000),
Karakteristike obolelih u Republici Srbiji: U 2021. godini od tuberkuloze je obolelo 63 (7,1/100.000) osoba muškog pola i 39 (4,2/100.000) osoba ženskog pola. Najmlađa obolela osoba je imala 18 godina. Najveći broj obolelih pripada starijim dobnim grupama. Osobe starije od 50 godina čine 60% svih obolelih. Kod četiri obolele osobe u 2022. godini, oboljenje je imalo nepovoljan ishod.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ove godine obeležava 75 godina rada na unapređenju javnog zdravlja. Slogan obeležavanja Svetskog dana zdravlja je ponovo „Zdravlje za sve“, u znak podsećanja na ono zbog čega je ova organizacija i osnovana – da radi na promociji i očuvanju zdravlja širom sveta, da se stara o onima čije je zdravlje posebno ugroženo, kako bi svi i svuda mogli da dostignu najviši nivo zdravlja i blagostanja.
Da bi zdravlje za sve postalo stvarnost, potrebno je promeniti mnogo toga na nivou pojedinaca i zajednica, kao i na nivou država u celini. LJudi mogu biti u centru odluka o zdravlju i uticati na zdravstvene ishode tek onda kada se obezbedi njihovo informisano i aktivno učešće u donošenju tih odluka. Pojedinci, porodice i zajednice moraju biti osnaženi i ohrabreni da povećaju svoje društveno učešće, kao i brigu o sopstvenom zdravlju i zdravlju zajednice.
SZO poručuje da se uspeh mora meriti blagostanjem ljudi i zdravim okruženjem. U tom smislu, apeluje se na države članice da se preorijentišu sa ekonomija vođenih profitom i onih koje za posledicu imaju zagađenje životne sredine, na ekonomije vođene pravednošću i blagostanjem. Kako bi se povećali preko potrebni javni prihodi, SZO preporučuje povećanje taksi, odnosno poreza na proizvode koji imaju negativan uticaj na zdravlje populacije, kao što su: duvan, alkohol, dodatni šećer i fosilna goriva. Uz to, samo zdravo životno okruženje može promeniti živote ljudi.
Zdravlje za sve podrazumeva da svi ljudi imaju dobro zdravlje i ispunjen život u mirnom, stabilnom i održivom svetu. S obzirom da je pravo na zdravlje osnovno ljudsko pravo, svako mora imati pristup zdravstvenim uslugama koje su mu potrebne, bez obzira gde živi i kakve su mu finansijske mogućnosti. Međutim, u svetu u kome živimo, 30% populacije nije u mogućnosti da pristupi osnovnim zdravstvenim uslugama. Skoro dve milijarde svetske populacije se suočava sa ogromnim troškovima za zdravstvenu zaštitu, koji dovode do njihovog osiromašenja, sa izrazitom nepravednošću prema onima koji žive u najugroženijim sredinama.
Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom i zdravstveni sistemi zasnovani na primarnoj zdravstvenoj zaštiti su rešenja koja SZO zagovara već decenijama i za čiju delotvornost postoje brojni dokazi. Odgovornost je na kreatorima zdravstvenih politika i njihovoj posvećenosti ulaganju u univerzalnu zdravstvenu pokrivenost, koja podrazumeva da svi građani mogu da pristupe zdravstvenim uslugama bez finansijskih poteškoća, odnosno kroz stvaranje sistema zdravstvene zaštite koji ljudima pruža jednake mogućnosti da dostignu najviši mogući nivo zdravlja. Na ovaj način se postiže finansijska zaštita, „izvlače“ ljudi iz začaranog kruga siromaštva, promoviše dobrobit porodica i zajednica, ublažavaju javnozdravstvene krize u situacijama globalnih pretnji po zdravlje. Sve države članice Ujedinjenih nacija saglasile su se da će raditi na univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti, kako bi se do 2030. godine dostigli Ciljevi održivog razvoja.
Kvalitetna, dostupna i pristupačna primarna zdravstvena zaštita je najdelotvorniji i najisplativiji način da se zdravstvene usluge približe ljudima. Pri tome, ona mora da dosegne i angažuje i one sa najvećim, a često neprepoznatim potrebama, u svim starosnim kategorijama. Zbog toga je važno da primarna zdravstvena zaštita uvažava principe pravičnosti, rodne senzitivnosti i zasnovanosti na pravima, u svakodnevnim aktivnostima pružanja zdravstvenih usluga i kroz specifične programe, namenjene posebno osetljivim grupama.
Podaci i projekcije o kretanju radne snage u zdravstvenim sistemima širom sveta upozoravaju da se u periodu od 2023. do 2030. godine očekuje nedostatak deset miliona zdravstvenih radnika. Za dalji napredak ka zdravlju za sve, potrebni su kvalifikovani zdravstveni radnici, ulaganja u njihovo obrazovanje i otvaranje novih radnih mesta za zdravstveni sektor. Takođe, važno je obavezati druge sektore društva da sistematski vode računa o zdravlju i implikacijama svojih odluka, kako bi izbegli štetne uticaje i poboljšali zdravlje stanovništva. Najzad, potrebno je jačati saradnju sa civilnim sektorom i omogućiti mu da učestvuje u kreiranju javne politike i praćenju napretka u postizanju zdravlja za sve.

Šta svako od nas može da uradi za svoje zdravlje?

♦ Pravilno se hranite! Ne preskačite obroke, vodite računa o izboru namirnica i načinu njihove pripreme. Održavajte poželjnu telesnu težinu.
♦ Budite fizički aktivni svakog dana!
♦ Recite NE duvanu! Budite zagovornik okruženja bez duvanskog dima.
♦ Ograničite unos alkoholnih pića!
♦ Družite se!
♦ Redovno kontrolišite svoje zdravlje kod svog izabranog lekara.

Svakog 20. aprila obeležava se Međunarodni dan zaštite od buke sa ciljem da se smanje nivoi buke kojima je stanovništvo izloženo.
Zvuk je mehanička oscilacija čestica nekog elastičnog medijuma koje se kroz njega najčešće prostiru kao talas i koje (uglavnom) čovek čuje. Čovekov organ sluha može da registruje oscilacije u frekvencijskom opsegu od 16 Hz do 20.000 Hz ako one imaju dovoljni intenzitet.BUKA je neželjen ili štetan zvuk. Višestruko ugrožava ljudsko zdravlje i jedan je od najvećih problema posebno u gradskim područjima. Kao mešavina zvukova različitih osobina buka može biti trajna, isprekidana i udarna, promenljivih nivoa, različitog trajanja i vremenske raspodele.Smatra se da oko 80 miliona Evropljana živi u područjima u kojima nivo buke prelazi preporučene vrednosti, posebno u gradskim područjima.
U komunalnoj sredini glavni izvori buke su saobraćaj, industrija, građevinski i javni radovi, sport i zabava. U zatvorenom prostoru glavni izvori buke su servisni uređaji, uređaji za emitovanje muzike i govora, kućni aparati. Buku može stvarati i priroda (udar groma, slapovi, jaki udari valova) te ljudi i životinje. Saobraćaj je jedan od najvažnijih uzroka buke, 80% stvaranja buke u gradovima uzrokuju automobili, a na prometnim raskrsnicama nivo buke može dostići i do 90 dB.

Uticaj buke na zdravlje

Buka negativno utiče na zdravlje ljudi, pre svega oštećuje sluh, utiče na mentalno zdravlje, izaziva kardiovaskularne i druge poremećaje i remeti imuni odgovor organizma.
Povećanje rizika od trajnog oštećenja sluha nastaje pri profesionalnom izlaganju buci nivoa iznad 85 dB ali i izlaganje buci u svakodnevnim aktivnostima može imati štetne posledice po sluh.
Među brojnim psihološkim posledicama kod stanovništva ugroženog komunalnom bukom, remećenje spavanja smatra se najvažnijim. Posebno nepovoljno deluje na spavanje buka teških vozila i vozova. Buka produžava vreme neophodno da se zaspi, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja. Efekti buke posle buđenja ispoljavaju se u vidu umora, promene u raspoloženju, smanjenju radne sposobnosti i zdravstvenim efektima.
Buka utiče i na mentalno zdravlje izazivajući psihološke smetnje: glavobolja, napetost, nemir, razdražljivost, depresivno raspoloženje i umor.

Mere zaštite od buke

Tehničke mere zaštite se sprovode od mesta gde se stvara buka preko puta prenosa zvuka, sve do čoveka kao recipijenta. Na izvoru buke primenjuju se mere redukcije buke i sonoizolacije tehničkim rešenjima na motorima drumsko-saobraćajnih vozila i aviona, industrijskim i građevinskim mašinama i alatima, kućnim aparatima, i dr. U ovu grupu mera ubraja se i izmeštanje teretnih vozila iz stambenih zona i redukcija saobraćaja u noćnom periodu, kao i ograničavanje rada restorana i klubova sa muzičkim programom, kućnih zabava, uličnih radova i drugih bučnih aktivnosti u noćnom periodu. postavljanje sonoizolacionih prozora i vrata i podizanje zelenih površina na ivicama prometnih saobraćajnica. Pri planiranju naselja industrijske zone treba odvojiti zelenim pojasevima od stambenih zona.
U mere individualne zaštite od buke spada korišćenje ličnih zaštitnih sredstava, kao što su čepovi i kacige. Medicinske mere zaštite odnose se na predhodne i periodične preglede kod zaposlenih koji su izloženi buci.

„Prevaziđimo nejednakosti”
Ove godine obeležava se od 23.4–29.4.2023. godine osamnaesta po redu nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO pod sloganom „ Prevaziđimo nejednakosti“. Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine.Obuhvat DTP3 je pao na 81% na globalnom nivou u 2021. godini, odnosno oko 25 miliona dece je osetljivo na bolesti protiv koji se sprovodi DTP imunizacija, što je najveći broj od 2008. godine.
Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva poliomijelitisa na globalnom nivou u 2022. godini iznosio je 30 (šest je prijavljeno u 2021. godini). Svi slučajevi su izazvani tipom 1 divljeg virusa poliomijelitisa (eng. WPV1).
Naša zemlja je u neposrednom okruženju zemalja koje je SZO proglasila zemljama visokog rizika za uspostavljanje transmisije u slučaju importovanja divljeg poliovirusa, a i sama je u grupi zemalja sa umerenim (srednjim) rizikom. Osim toga, više puta je potvrđen ilegalni transport i u prethodnim godinama veoma aktuelan boravak (azilanti i migranti) u Srbiji osoba iz zemalja u kojima se polio endemski održava (Avganistan, Pakistan), kao i iz drugih zemalja.
Prema podacima SZO, odnosno ECDC beleži se porast broj slučajeva morbila tokom 2022. godine u odnosu na 2021. godinu.  Za vreme trajanja pandemije COVID-19 u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata.
I dalje je neophodno kontinuirano sprovoditi osnovne strategije prema planu aktivnosti eliminacije morbila koje se odnose na dostizanje i održavanje obuhvata preko 95% u svim administrativnim jedinicama, dostizanje i održavanje indikatora kvaliteta u aktivnom nadzoru i sprovođenje dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica.
Epidemije malih boginja i importovanje divljeg virusa dečije paralize/vakcina deriviranog virusa dečije paralize predstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti imunizacijom za zemlje Evropskog regiona SZO,  pa je neophodno intenzivirati sve aktivnosti predviđene planovima aktivnosti na održavanju statusa održavanja zemlje bez poliomijelitisa i eliminacije morbila u Republici Srbiji.

Svake godine, 10. maja, pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, obeležava se Međunarodni dan fizičke aktivnosti, u sklopu globalne inicijative koju zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) sprovode od 2002. godine u cilju promovisanja fizičke aktivnosti kao ključne aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja i dobrobiti svakog čoveka.
Ova inicijativa je pokrenuta nakon objavljivanja Izveštaja o svetskom zdravlju, u kome je istaknuto da fizička neaktivnost, uz nezdravu ishranu i upotrebu duvana, predstavlja jedan od glavnih rizika koji doprinose globalnom obolevanju i umiranju od hroničnih bolesti poput bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa, različitih karcinoma i respiratornih oboljenja, koja u velikoj meri mogu biti sprečena ili njihove posledice ublažene promenom načina života.
Nažalost podaci iz zemlje i sveta ukazuju da poslednjih godina fizička neaktivnost prerasta u pravu pandemiju, u svim uzrasni kategorijma.
U svetu, više od četvrtine odrasle populacije- 1,4 milijarde odraslih osoba, odnosno svaka treća žena i svaki četvrti muškarac, su nedovoljno fizički aktivni. U mlađoj populaciji, preko 80% adolescenata ne upražnjava preporučeni minimum fizičke aktivnosti.
U Republici Srbiji, prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovnika iz 2019. godine, gotovo 41% odraslih ispitanika je bilo nedovoljno fizički aktivno (46% žena i 36% muškaraca). Populacija od 15 i više godina sedi u proseku oko 4,7 sati dnevno (najviše stanovnici Beograda- gotovo 5,8 sati). Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom jednog dana) je bilo izloženo 23% stanovnika Srbije starosti 15 i više godina. Preporučenih 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provodilo je samo 9,7% ispitanika. Tek svaki jedanaesti stanovnik se bavi fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje 3 puta nedeljno u trajanju od najmanje 10 minuta.

ADEKVATNA FIZIČKA AKTIVNOST DOPRINOSI SMANJENJU BROJA PREVREMENIH SMRTI ZA GOTOVO 5 MILIONA GODIŠNJE!

U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 do 300 min. umerene aerobne aktivnosti (ili 75-150 min. intenzivne aerobne aktivnosti) nedeljno za odrasle osobe, kao i prosečno 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente.


ZAŠTO JE VAŽNA REDOVNA FIZIČKA AKTIVNOST?

Biti fizički aktivan jedna je od najvažnijih radnji koju ljudi svih starosnih grupa mogu preduzeti da bi očuvali ili poboljšali svoje zdravlje.

Prednosti i koristi fizičke aktivnosti su brojne:
Fizička aktivnost, poboljšava metabolizam šećera u krvi, smanjuje količinu masti u organizmu, snižava krvni pritisak, smanjuje zadržavanje hrane u crevima i povećava nivo andioksidanasa, i na taj način smanjuje rizik od nastanka brojnih hroničnih oboljenja i poremećaja zdravlja - bolesti srca i krvnih sudova, moždanog udara, šećerne bolesti, karcinoma (pre svega debelog creva, dojke, pluća, prostate, jetre, endometrijuma) i dr.
Bavljenje fizičkom aktivnošću održava i poboljšava zdravlje mišićno-skeletnog sistema, kontroliše telesnu težinu, sprečava nastanak osteoporoze i padova (posebno u starijem životnom dobu), kao i posledičnih fraktura i invaliditeta.
Fizička aktivnost umanjuje psihološke i emocionalne posledice sedentarnog načina života kao što su stres, napetost, depresija, usamljenost.
Ona poboljšava kvalitet sna, jača samopouzdanje, poboljšava kognitivne funkcije i celokupno mentalno zdravlje.
I pojedinac i zajednica imaju brojne socio- ekonomske koristi fizičke aktivnosti koje se ogledaju pre svega u smanjenju troškova lečenja, povećanju radne produktivnosti i kreiranju zdravijeg psihičkog i socijalnog okruženja.

KORISTI FIZIČKE AKTIVNOSTI ZA DECU I OMLADINU

Redovna fizička aktivnost tokom detinjstva i adolescencije pomaže u razvoju mišićno skeletnog sistema, neuromišićnog sistema (koordinacije i kontrole pokreta), zdravog kardiovaskularnog sistema, smanjuje rizik od nastanka gojaznosti, kao i rizik od nastanka brojnih hroničnih bolesti u kasnijem životu.
Učešće u fizičkim aktivnostima pomaže i u socijalnom i emocionalnom razvoju, jača sigurnost u sebe, poboljšava sticanje i održavanje socijalnih veština.
Mladi ljudi koji su fizički aktivni imaju bolju pažnju i pamćenje, i shodno tome bolji uspeh u školi, a pretpostavnja se i da ređe razvijaju loše navike kao što su zloupotreba duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Korak po korak – kako do zdravih urbanih zajednica?

Iskustva u unapređenju i razvoju koncepta zdravih gradova umnožavala su se u protekle tri decenije, i doprinela boljem sagledavanju problema zdravlja u uslovima urbanih zajednica, kao i širokoj ponudi rešenja za otvorena pitanja. Dodatno, brze promene u brojnim aspektima gradskog života u posmatranom periodu, uslovile su stalno preispitivanje i unapređivanje koncepta.
Sa druge strane, praktični zahtevi svih onih koji učestvuju u održanju i implementaciji modela zdravih gradova u lokalnim sredinama, definisali su potrebu za jasnijim predstavljanjem koraka koje potrebno preći kako bi se dostigli ciljevi zdravog grada. Sa težnjom ka što jasnijem i u praktičnom smislu delotvornijem angažovanju u ovom polju, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je 20 koraka za razvoj i održivost modela zdravih gradova – ovih 20 koraka podeljeno je u tri tematske celine:

1. Kako početi?
2. Kako se organizovati?
3. Kako preduzeti akciju?

Kako početi?

1. Okvir akcije

2. Okupljanje podrške

3. Zdravstveni profil grada

4. Resursi

5. Lokacija administracije/uprave

6. Predlog

7. Odobrenje

Kako se organizovati?

8. Navigacija/intersektorska upravljačka tela

9. Uslovi delovanja

10. Definisati uloge

11. Osnovati administraciju/upravu

12. Planiranje

13. Izgradnja kapaciteta

14. Odgovornost/evaluacija

Kako preduzeti akciju?

15. Povećati svest o zdravlju

16. Zastupati strateško planiranje

17. Intersektorska saradnja

18. Participacija zajednice

19. Promovisanje inovacija

20. Zdravlje u svim politikama

Kako započeti putovanje ka zdravom gradu?

Pre svega, potrebno je dobro sagledati specifičnosti zajednice u kojoj se planira uvođenje modela zdravog grada, kako bi se razvila adekvatna vizija njene praktične realizacije – prvo je potrebno razumeti i formirati okvir akcije. Drugi korak predstavlja povezivanje sa svim zainteresovanim stranama, kao i entuzijastima koji bi učestvovali u realizaciji ovog zadatka. Napominje se da je u procesu okupljanja podrške svih zainteresovanih strana veoma važno obezbeđivanje učešća državne administracije. Kako bi se pravilno usmerila akcija, potrebno je sagledati zdravstvene specifičnosti grada, i tome će pomoći formiranje zdravstvenog profila grada. U okviru ovih aktivnosti naročito je važna identifikacija ključnih zdravstvenih problema, načina na koje se može uticati na njih kao i intersektorska saradnja sa različitim činiocima. Četvrti korak predstavlja obezbeđivanje potrebnih materijalnih sredstava, koja su nezaobilazan faktor u čitavom procesu. S tim u vezi, novčani resursi važni za podršku formiranju modela zdravog grada mogu doći iz razlitičih izvora. Važno mesto predstavlja i sledeći korak, a to je određivanje hijerarhijskog mesta buduće administracije/uprave za realizaciju plana zdravog grada. Važno je da administracija/uprava zauzme mesto u sistemu upravljanja sa kog će moći da ostvari potreban uticaj na sve važne činioce u procesu odlučivanja. Formalna priprema predloga realizacije ideja zdravog grada, mora da zadovolji određene stručne zahteve. Konačno, finalni korak u otpočinjanju procesa predstavlja i odobrenje od strane vladinih tela, kao i apliciranje za članstvo u mreži zdravih gradova.

Kako se organizovati u daljem procesu?

Navodi se da svi uspešni modeli zdravih gradova imaju intersektorska upravljačka tela čiji je zadatak definisanje svih važnih pravaca u kretanju i razvoju modela zdravog grada. Sa kretanjem ka realizaciji ideja, nova saznanja menjaće postojeće koncepte, te je odgovarajuća analiza uslova delovanja sledeći važan korak. Nastavak procesa predstavlja definisanje uloga koje će model zdravog grada doneti zajednici, kao i mesta svih strana koje učestvuju u procesu. Od izuzetne je važnosti i da postoji funkcionalno i odgovarajuće administrativno/ upravljačko telo koje će voditi razvoj celog modela, donositi odluke i vršiti evaluaciju. Adekvatna organizacija zahteva i dugoročno operativno planiranje koje će omogućiti potreban razvoj koncepta u dužem vremenskom roku. Prateća izgradnja kapaciteta sledeći je korak koji će kroz unapređenje znanja i veština osoblja, obezbeđivanje novčanih sredstava i drugih resursa obezbediti kontinuirani razvoj modela. Ključan korak koji prati celokupan proces je uspostavljanje sistema odgovornosti za urađeno, kroz praćenje rezultata i njihovu procenu.

Kako preduzeti akciju?

Preduzimanje dalje akcije treba da otpočne podizanjem svesti o zdravlju u populaciji, na stručan, vidljiv i sveobuhvatan način. Neposrednu akciju treba da prati i strateško planiranje aktivnosti, koje treba da jasno formalizuje buduće kretanje akcije na polju unapređenja zdravstvenog stanja i životnih stilova stanovništva. Aktivan pristup u funkcionisanju modela zdravog grada zahteva i rad na intersektorskoj saradnji, u okviru koje se mobilišu resursi i kapaciteti društvenih ustanova iz razlititih polja (prosveta, ekonomija, bezbednost, urbanizam i sl.). Jedan o ključnih principa modela zdravog grada jeste i participacija zajednice, koja treba da postane sastavni i nezaobilazan deo celokupnog koncepta. Potrebno je podsticati i rad na promociji inovacija, što se prvenstveno ogleda u stvaranju povoljnih okolnosti za razmatranje i uvođenje novih ideja i tehničkih rešenja. Konačno, princip zdravlja u svim politikama treba da prati donošenje svih važnih odluka i formiranje budućih regulatornih sadržaja.

Koncept zdravog grada

Svetska zdravstvena organizacija naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda. Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“. Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“. Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala. Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad?

Svetska zdravstvena organizacija navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

• čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)
• negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv
• snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške
• visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje
• obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada
• dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije
• raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija
• povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima
• dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita
• dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)

Ovogodišnje zajedničko nastojanje Instituta za javno zdravlje Niš, Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, će pored tradicionalnog podsećanja na osnovne koncepte modela zdravih gradova, uključiti i izuzetno značajnu sferu života, a koja može pružiti značajne koristi za naše zdravlje – muziku i ples. Pod sloganom ''Muzika i ples – čuvari zdravlja i iscelitelji'', pokušaćemo da zajedničkom inicijativom podsetimo na brojne korisne efekte plesa i muzike po zdravlje pojedinca i zajednice. S tim u vezi, pripremljeni su prigodni promotivni materijali koji podrobnije obrađuju navedene koncepte.

Očuvanje životne sredine je goruća tema u poslednjih nekoliko decenija zbog sve većih ekoloških katastrofa sa kojim se čovečanstvo suočava. Upravo iz toga razloga, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je proglasila 5. jun za datum kada će se posebna pažnja usmeravati na ekološke probleme, i to kroz aktivnosti i kampanje čiji je cilj da podignu svest o potrebi očuvanja životne sredine.
Svaki pojedinac igra ulogu u zaštiti životne sredine i pojedinačno je odgovoran za njeno narušavanje.
Održivost i zaštita životne sredine su bez sumnje među najhitnijim pitanjima sa kojima se danas suočavamo u svetu. Sve osnovne životne potrebe potiču od majke prirode a mi to, nažalost, uzimamo zdravo za gotovo. Svetski dan zaštite životne sredine podstiče sve, od pojedinaca do velikih korporacija, da budu svesniji svog uticaja na životnu sredinu.
Slične teme su u fokusu svake godine. Snažno se promovišu pozivi na promene i upućuju se apeli pojedincima i zajednicama da se zaustavi proces degradacije ekosistema.
U ovom trenutku, čovekova životna sredina i prirodni resursi naše planete su na samom rubu održivosti. Podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije govore da se u našoj zemlji prošle godine stvorilo 64,5 miliona tona otpada, od čega je 24,4% opasan otpad. Količina domaćih ekstrakovanih resursa u prošloj godini je iznosila 122 687 hiljada tona, što je za 7,1% više nego prethodne godine. Postoji još mnogo podataka koji govore o štetnom uticaju stanovništa na životnu sredinu. Iz tog razloga, je veoma bitno da se na Svetski dan čovekove sredine angažuju svi izvori informisanja, zajednice i pojedinci kako bi se podigla svest o ovom problemu i otpočele korenite promene.

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama obeležava se 26. juna, što je uspostavljeno Rezolucijom Ujedinjenih nacija iz 1987. godine. Ove 2023. godine, ovaj datum obeležava se pod sloganom „LJudi na prvom mestu! Zaustavite stigmu i diskriminaciju, pojačajte prevenciju!“ (eng. People first: stop stigma and discrimination, strengthen prevention).
Globalni problem koji se odnosi na konzumiranje droga je izuzetno kompleksno pitanje koje pogađa milione ljudi širom sveta. Između ostalog, mnogi ljudi koji koriste drogu suočavaju se sa stigmom i diskriminacijom, što ni na koji način ne pomaže ni u rešavanju njihovog ličnog, a ni ovog problema u globalnim okvirima. Naprotiv - takav stav i odnos prema ovim osobama može dodatno naštetiti njihovom kako fizičkom, tako i mentalnom zdravlju i pritom ih sprečiti da dođu do neophodne pomoći i adekvatno je iskoriste.
Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama, obeležava se kako bi se ojačala akcija i međunarodna saradnja sa krajnjim ciljem izgradnje sveta bez zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Da bi se takvom svetu težilo na odgovarajući način, uz osnovne principe humanosti, ali i održivosti, ovogodišnja globalna kampanja kao glavni cilj ima podizanje svesti celokupne javnosti o važnosti adekvatnog ophođenja prema osobama koje koriste drogu.
Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama ove godine predstavlja globalni poziv sa promocijom sledećih pojedinačnih ciljeva:

· Podići svest o izuzetno negativnom uticaju stigme i diskriminacije na ljude koji koriste drogu, kao i na njihove porodice.

· Podići svest stručne i opšte javnosti o neposrednim zdravstvenim posledicama korišćenja droga - o epidemijama AIDS-a i hepatitisa, uz neophodnost jačanja i proširivanja programa prevencije ovih oboljenja.

· Omogućiti dostupnost i pristupačnost dobrovoljnih usluga zasnovanih na dokazima, za sve ljude koji koriste drogu.

· Pružiti informacije i odgovarajuće edukacije o širokom spektru poremećaja zdravlja nastalih usled upotrebe droga, ali i o dostupnim tretmanima i o važnosti rane intervencije i sistemske podrške.

· Zalagati se za alternative zatvorskim kaznama za krivična dela u vezi sa drogom, dajući prednost tretmanima i uslugama u samoj zajednici.

· Boriti se protiv stigme i diskriminacije osoba koje koriste drogu, korišćenjem i promovisanjem jezika i stavova lišenih osude, baziranih na učtivosti, poštovanju i uvažavanju.

· Osnažiti dolazeće generacije mladih, kao i čitave zajednice da blagovremeno rade na sprečavanju zloupotrebe droga i nastanku bolesti zavisnosti.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd ima dugogodišnje iskustvo koordinacije, realizacije i praćenja edukativnog programa „Kreativni rad sa učenicima na prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci" koji je baziran na principima primarne prevencije. Ovaj program, čija cu ciljna grupa učenici osnovnih škola od trećeg do šestog razreda, ima za cilj razvoj životnih veština učenika važnih za kontrolu ponašanja i osnaživanje dece da grade aktivne stavove i pristupe po pitanju zloupotrebe droga.
Pored ovog programa sa tradicijom sprovođenja dužom od jedne decenije, od ove školske godine Gradski zavod za javno zdravlje Beograd realizuje još jedan akreditovani edukativni program „Psihoaktivne supstance i mladi – borba emocija i znanja“, koji za ciljnu grupu ima nastavnike, odnosno učenike srednjih škola. Ovaj program kao glavne teme postavlja odnos emocija i (rizičnog) ponašanja, ističe važnost kritičkog mišljenja i argumentovanog polemisanja, ali takođe akcentuje problem predrasuda i stereotipa, koji su siguran put ka stigmatizaciji i diskriminaciji, što je veoma česta pojava upravo kada je reč o konzumiranju droga i osobama koje to čine.
Kada govorimo o suočavanju sa problemom zloupotrebe droga, važno je napomenuti da celokupno društvo, sve države, zajednice i svaki pojedinac u njima, treba da zauzmu pristup koji akcenat stavlja na ljudska prava i empatiju, ali i da svako takvo delovanje treba da bude bazirano na praksama koje su zasnovane na dokazima.

UNODC (Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala) svake godine izdaje Svetski izveštaj o drogama. Ovogodišnji izveštaj biće objavljen upravo 26. juna, na Međunarodni dan borbe protiv konzumiranja i nezakonite trgovine drogama. Izveštaj će biti dostupan na sajtu UNODC, gde se može pronaći i više informacija o ovogodišnjoj kampanji.

Ujedinjene nacije su 1989. godine odredile 11. jul za Svetski dan stanovništva zato što je na taj datum 1987. godine rođen petmilijarditi stanovnik Zemlje.
35 godina kasnije svetska populacija je dostigla cifru od 8 milijardi. Prema podacima Ujedinjenih nacija navodi se da na svetu trenutno živi 8 043 343 209 stanovnika.
Najviše stanovnika, po redu, imaju Kina, Indija, SAD, Indonezija i Pakistan, što je prema podacima oko 45 procenata ukupne svetske populacije.
Ujedinjene nacije predviđaju da će svetsko stanovništvo dostići 10 milijardi u 2057.
Trenutni podaci govore da je veća prosečna starost stanovništva na svetu najveća u Evropi sa 42,5 godina zatim idu Severna Amerika i Australija sa 38,6 i 33,4 godina pa Azija i Južna Amerika sa 32 odnosno 31 godinu, dok je najmanja prosečna starost stanovništva na Afričkom kontinentu koja iznosti 19,7 godina.
Ujedinjene nacije predviđaju da će svetsko stanovništvo dostići 10 milijardi u 2057. A predviđa se da će do tada u Kini i Indiji živeti gotovo trećina svog stanivništva sveta.
Što se tiče verske pripadnosti, 31% svetske populacije čine Hrišćani, od kojih su 50% katolici, 37% protestanti, 12% pravoslavci i 1% ostali. Muslimani čine 23% populacije, od kojih su 87-90% suniti, 10-13% šiiti. Bez verske pripadnosti je oko 16% svetske populacije, dok su hindusi i budisti 15% odnosno 7%. Ljudi vere koje su blisko povezane sa određenom grupom ljudi, etničke pripadnosti ili plemena čine 6%. Ostale religije 1% i Jevreji čine 0,2% populacije sveta.
Prema podacima Ujedinjenih nacija Srbija se nalazi na 99. mestu po broju stanovnika a prema njihovim podacima u našoj zemlji živi 8,737,371 što je u ukupnom broju stanovništva planete 0,11%.
Po popisu koji iz 2022. godine u našoj zemlji ukupan broj stanovnika 6 647 003 od čega su 3 231 978, dok u Srbiji trenutno živi 3 231 978 žena. Prosečna starost stanovništva u Srbiji iznosi 43,85 godina što nas svrstava među starije nacije u svetu. Prosečna starost muškaraca u Srbiji iznosi 42,43 godine a prosečna starost žena je malo veća i iznosi 45,19 godina.
Opština sa najvećim prosekom starosti stanovništva u zašoj zemlji je opština Crna Trava, dok je u proseku najmlađe stanovništvo u opštini Tutin.
Prema procenama u Srbiji se u poslednjih 30 godina životni vek u proseku produžio za 4,5 godine.
Gustina naseljenosti u Srbiji je 100 stanovnika po kvadratnom kilometru. Oko 60 odsto populacije živi u urbanim područjima.

5 zanimljivih činjenica o svetskoj populaciji:

• Stopa kojom stanovništvo raste
Svetska populacija raste za oko 83 miliona ljudi svake godine.

• Promena obrasca
Populacija u Africi raste, dok se evropska populacija smanjuje.

• Monako ima najgušće stanovništvo na svetu.
Iako je druga najmanja nezavisna država na svetu, njena populacija je neverovatnih 39.500, što je oko 19 950 ljudi po kvadratnom kilometru.

• Očekivano trajanje života se neočekivano povećava.
Godine 2000. prosečan globalni životni vek bio je 67 godina. Premotajte 20 godina unapred, i povećao se na 72.

• Milenijalci čine 27% svetske populacije.
Oko dve milijarde ljudi širom sveta je deo ove generacije.

Međunarodni dan mladih obeležava se svake godine 12. avgusta, ukazujući međunarodnoj zajednici na pitanja mladih i ističući potencijal mladih kao partnera u današnjem globalnom društvu. Ideju za Međunarodni dan mladih predložili su 1991. godine mladi ljudi koji su se okupili u Beču, Austrija, na prvoj sesiji Svetskog foruma mladih Ujedinjenih nacija. Forum je preporučio da se proglasi Međunarodni dan mladih, posebno u svrhe prikupljanja sredstava i promocije, kako bi se podržao Omladinski fond Ujedinjenih nacija u partnerstvu sa omladinskim organizacijama.Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine podržala preporuku Svetske konferencije ministara omladine (Lisabon, 8-12. avgust 1998.) da 12. avgust bude proglašen Međunarodnim danom mladih (A/RES/54/120).
Tokom poslednje dve decenije obeležavanja Međunarodnog dana mladih, obrađen je velik broj inovativnih aktuelnih tema, uključujući mentalno zdravlje, međugeneracijsku solidarnost, bezbedne prostore za mlade i građanski angažman.
Globalni izveštaj o starenju UN iz marta 2021. godine naglašava da uprkos nedostatku istraživanja, mladi ljudi i dalje prijavljuju uzrasno povezane barijere u različitim sferama života, kao što su zapošljavanje, političko učešće, zdravlje i pravda. Izveštaj takođe identifikuje međugeneracijske intervencije, kao jednu od tri ključne strategije za borbu protiv „ejdžizma“ („ageism“ - diskriminacije na osnovu starosne dobi). Međugeneracijske aktivnosti takođe mogu dovesti do većeg osećaja društvene povezanosti i jačanja međugeneracijske solidarnosti.

TEMA 2023. GODINE: „ZELENE VEŠTINE ZA MLADE“
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana mladih je simbolična: „Zelene veštine za mlade“, sa idejom uključivanja mladih u pokretanje globalne ekološke tranzicije koja bi napravila pomak ka ekološki održivom i klimatski prijateljskom svetu i postizanju Ciljeva održivog razvoja UN, kao odgovora na globalnu klimatsku krizu.

MLADI
Polovina ljudi na našoj planeti ima 30 ili manje godina, a očekuje se da će do kraja 2030. godine dostići 57 odsto. Anketa pokazuje da 67% mladih veruje u bolju budućnost, a najveći optimizam po ovom pitanju imaju mladi od 15 do 17 godina.
UNICEF je u Srbiji pokrenuo U-Report, inovativnu platformu kreiranu da prikupi mišljenja mladih i pruži im priliku da izraze svoje ideje. Učešće mladih znači da su mladi uključeni u donošenje odluka za svoje zajednice. Građanski angažman je važan za razvoj građanskih vrednosti, društvenog poverenja i jačanje demokratskih vrednosti, posebno uključivanjem najugroženijih grupa, kao što su devojke, Romi i mlade osobe sa invaliditetom. Takođe, neophodno je razvijanje dugoročne strategije za podizanje svesti mladih o njihovom pravu da učestvuju u pitanjima od njihovog interesa, koje bi podstakle mlade da učestvuju i izraze svoj glas u lokalnoj i nacionalnoj upravi kako bi uticali na javnu politiku.Program saradnje UNICEF-a sa Srbijom od 2021. do 2025. godine, koji je usklađen sa nacionalnim razvojnim prioritetima i Okvirom saradnje Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, posebno skreće pažnju na adolescente i mlade. Moraju se preduzeti koraci kako bi se osiguralo da svi adolescenti i adolescentkinje u Srbiji, naročito oni najugroženiji i najmarginalizovaniji, mogu da ostvare svoja prava i svoj puni potencijal, budu osnaženi da utiču na procese donošenja odluka na svim nivoima i učestvuju u kreiranju rešenja sa ciljem izgradnje mirnih, inkluzivnih i održivih zajednica i društva u kojima se svi poštuju. Ova saradnja, globalna strategija za mlade, kao i Agenda za 2030. godinu, ističu važnost momentalnog uključivanja mladih u procese donošenja odluka, naročito u pogledu klimatskih promena.Srbija je u januaru 2023. godine usvojila Strategiju za mlade u RS za period 2023-2030. godina, a od jula ove godine donela je i Akcioni plan za period 2023-2025. godina.
Grad Novi Sad je 2023. godine doneo Lokalni akcioni plan za mlade za period 2023-2025.

Svake godine, skoro milion ljudi umire od samoubistva; "globalna" stopa smrtnosti  je 16 na 100.000, ili jedna smrt svakih 40 sekundi. U poslednjih 45 godina stope smrtnosti od samoubistva su se uvećale za 60% širom sveta. Samoubistvo je među tri vodeća uzroka smrti među populacijom starosti od 15-44 godina u nekim zemljama, u isto vreme je i drugi vodeći uzrok smrti u populaciji od 10-24 godina starosti. Ove cifre ne uključuju pokušaje samoubistva koji su do 20 puta češći nego što je to izvršeno samoubistvo.
Samoubistvo je složen problem za koji nema jedinstvenog uzroka niti jedinstvenog razloga. Rezultat je složenog uzajamnog uticaja bioloških, genetskih, psiholoških, društvenih činilaca i činilaca okoline. Psihološki i društveni uticaj samoubistva na porodicu i društvo je nemerljiv. U proseku, jedno samoubistvo intimno se tiče još najmanje 6 ljudi. Ako se dogodi u školi ili na radnom mestu, ono utiče na stotine drugih ljudi.
Cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti široke javnosti da je suicid moguće sprečiti! Širenje informacija o zdravstvenom problemu suicida, važan je zadatak celokupne stručne javnosti.
PREVENCIJA
Neke od konkretnih mera koje se predlažu za prevenciju samoubistva su sledeće:
• edukovanje osoblja iz primarne zdravstvene zaštite da rano otkriju, procene, zbrinu suicidnu osobu i upute je odgovarajućim specijalistima, ali i edukovanje zaposlenih u školama, policiji i javnosti uopšte.
• kontrola pristupa sredstvima kojima se suicid može izvršiti (kontrola posedovanja vatrenog oružja, prodaje pesticida, sedativa...);
• osnivanje centara za intervenciju u krizi koji su lako dostupni korisnicima (npr. tele-apel službe);
• rad sa rizičnim grupama (preživeli članovi porodice; adolescenti; zatvorenici...)
Ljudi takođe imaju tendenciju da se otvore frizerima,barmenima, taksistima, rodjacima, prijateljima. Ukratko, svi treba da učestvuju u prevenciji samoubistva.
Poslednjih godina naročita pažnja se posvećuje značaju odgovornog izveštavanja medija o samoubistvu - postoji čitav niz uputstava o tome kako bi mediji trebalo, a kako ne bi trebalo da izveštavaju o samoubistvu. Svakako bi trebalo izbegavati objavljivanje fotografija osoba koje su izvršile samoubistvo i mesta gde je izvršeno; izbegavati izveštavanje o detaljima upotrebljenog metoda, te praviti senzacionalističke vesti od samoubistva.
KAKO OTKRITI SUICIDNU OSOBU
Istraživanja su pokazala da negde oko 80% ljudi koji izvrše samoubistvo neko vreme pre smrti pokazuju neke od sledećih znakova:
• promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni
• promene ponašanja – ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled
• promene u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more
• promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu
• gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali
• mnogo brinu – o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj)
• plaše se gubitka kontrole, da će ‘poludeti’, da će povrediti sebe ili druge
• opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje
• nemaju nade za budućnost – "nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati"
• zloupotrebljavaju droge ili alkohol
• raniji pokusaji samoubistva
• nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid…) ili nešto drugo što im je važno (posao,novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru…)
• sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari
• imaju suicidalne impulse, ideje, izjave, planove
• ponašaju se na način koji može biti opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola…)
• bili su ili jesu žrtve zlostavljanja (fizičkog ili seksualnog)
• učestvuju u krivičnoj istrazi, odlaze u zatvor ili izlaze iz zatvora.
Naravno, svaka od ovih karakteristika sama po sebi ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih često upućuje na to da postoji rizik da će osoba izvršiti samoubistvo. Оsobe koje razmišljaju о samoubistvu neretko najavljuju pokušaj samoubistva rečima koje sredina ne shvata ozbiljno, jer  predstavljaju deo kolokvijalnog govora.
U to spadaju izrazi: „dosta mi je svega“, „ništa više nema smisla“, „završiću sa svim“, „ne mogu više da izdržim“, pa čak i direktno– „nije mi do života“,  „ubiću se“.

12. septembar se obeležava kao Svetski dan prve pomoći u cilju povećanja svesti i pristupačnosti prvoj pomoći. Prvi put ga je 2000. godine osnovala Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC).
Prva pomoć je primarna medicinska pomoć koja se pruža na mestu povrede odmah nakon nesreće, sve dok ne stigne stručna pomoć. Svako može da se obuči za prvu pomoć, bez obzira na obrazovanje.
Društva Crvenog krsta i Crvenog polumeseca širom sveta organizuju događaje za proslavu ovog dana. Ključni element ovog dana je podsticanje obuke za pružanje prve pomoći svim građanima. Čineći to, oni takođe mogu podići svest o značaju prve pomoći koja je potrebna u nesrećama.
Skoro 50% smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama moglo je biti sprečeno da se žrtvi pružila primarna nega u roku od sat vremena od povrede. Pravovremena pružena prva pomoć može biti razlika između života i smrti.