Saveti za zdravlje

Nema dileme - svaka cigareta smeta!

Nacionalni dan bez duvana u našoj zemlji tradicionalno se obeležava svakog 31. januara, a slogan ovogodišnje kampanje je „Svaka cigareta smeta“. Ovim sloganom se želi skrenuti pažnja javnosti da ne postoji u potpunosti neškodljiv duvanski proizvod niti bezbedan nivo izloženosti duvanu. Jedina efikasna zaštita od štetnog dejstva duvana jeste njegova potpuna eliminacija, što znači nepušenje, kao i boravak u prostorima u kojima pušenje nije dozvoljeno.
U svetu, koji u proteklim decenijama, zahvaljujući sve striktnijim regulativama, ipak uspeva da potisne popularnost tradicionalnih cigareta, duvanska industrija je bila prinuđena da traga za novim rešenjima koja će uspešnije da se provlače kroz zakonska ograničenja, a da istovremeno budu adekvatna i atraktivna zamena za tradicionalni duvan. Novi duvanski proizvodi se, od strane proizvođača, nude kao jednostavna, ugodna i primamljiva pomoć pri odvikavanju od pušenja, ali i kao zdravija alternativa običnim cigaretama, što predstavlja još veći razlog za brigu, jer se upravo tim atributom regrutuju mladi konzumenti koji možda i ne bi započeli sa korišćenjem tradicionalnih cigareta.
Najpoznatiji među novim duvanskim i/ili nikotinskim proizvodima su elektronske cigarete. One su tipičan proizvod 21. veka, spoj tehnološkog prodora u sve pore života i potrebe duvanske industrije da se izbori sa sve prisutnijim globalnim otklonom od cigareta i pušenja, uobličenog Okvirnom konvencijom o kontroli duvana, koju je Svetska zdravstvena organizacija usvojila 2003. godine. Elektronske cigarete su uređaji koji rade po principu zagrevanja tečnosti (koja u sebi najčešće sadrži nikotin) čime se produkuje aerosol, odnosno mešavina sitnih čestica koje se oslobađaju u vazduh. Sam proces njihovog korišćenja naziva se „vejping“ (od engleskog glagola vape, tj. isparavati), a po jednom od najpopularnijih proizvoda, koristi se i izraz „džuling“. Uz veoma sugestivan marketinški pristup prema potencijalnim korisnicima, u prvom redu onim najmlađim, ne čudi podatak da su u SAD e-cigarete godinama unazad najzastupljeniji duvanski proizvod u populaciji mladih.
Pre nekoliko godina pojavila se i nova generacija uređaja - Tobacco Heating Products (zagrevani duvanski proizvodi), čija se tehnologija bazira na zagrevanju duvana, umesto tradicionalnog sagorevanja kod običnih cigareta. S obzirom da kod ovih uređaja nema tečnosti kao nikotinskog medijuma koji se zagreva, oni se zvanično ne svrstavaju u elektronske cigarete, sa kojima se obično (pogrešno!) poistovećuju. Zbog specifičnog procesa zagrevanja duvana na visokom temperaturama, nazivaju se i „bezdimni“, iako zapravo stvaraju malu količinu kratkotrajno vidljive pare pri izdahu. Dominantno upravo na ovom svojsvu, duvanska industrija bazira marketinšku strategiju koja prati proboj ovih proizvoda na tržište.
Kada je reč o Srbiji, podaci iz istraživanja potvrđuju da se i mi ozbiljno približavamo svetskim trendovima kada je reč o popularnosti novih duvanskih proizvoda. Naime, sad već davne 2017. godine, čak 6,2% učenika uzrasta 13 - 15 godina već je bilo probalo e-cigarete, dok je prema podacima iz 2019. čak 17,7% 16-ogodišnjaka makar jednom probalo ovaj proizvod, dok je zagrevane duvanske proizvode u tom trenutku bilo probalo njih oko 7%.
Dugoročne posledice korišćenja elektronske cigarete, kao i zagrevanih duvanskih proizvoda još uvek nisu poznate, te je veoma neoprezno proglašavati ih manje štetnim, a posebno je problematično tretirati ih kao sredstvo za odvikavanje od pušenja, naročito ako se uzme u obzir zabrinjavajući porast broja mladih koji započinje sa korišćenjem duvana upravo u ovom obliku. Jer, nikotin, bez obzira na formu i način unošenja u organizam, izaziva jaku zavisnost i štetno utiče na razvoj mozga, naročito kod dece i mladih. U razmatranju svih novih pojava i njihovih dugoročnih posledica ključni faktor je VREME. Interval u koji do sada imamo uvid svakako je prekratak da bi se sa sigurnošću tvrdilo da elektronske cigarete i zagrevani duvanski proizvodi nose manji rizik po zdravlje, kako samih pušača, tako i pasivnih pušača.
U Srbiji konzumiranje duvana i promet duvanskih proizvoda regulišu tri davno doneta zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. U periodu 2007 - 2013, Srbija je imala i Naconalnu strategiju kontrole duvana, nakon čijeg isteka nikada nije doneta nova. Iako je naša zemlja još od davne 2006. godine potpisnica Okvirne konvencije o kontroli duvana, svedoci smo sporog usvajanja mera definisanih ovim dokumentom, kao i nedosledne primene postojećih zakona. Čak ni galopirajuća popularnost elektronskih i zagrevanih duvanskih proizvoda, još nije poslužila kao alarm za radikalnije zakonske intervencije na ovom polju, sa izuzetkom Zakona o oglašavanju koji je u svojoj izmeni izjednačio nove proizvode sa onim tradicionalnim.
Najnovija istraživanja pokazuju da je skoro polovina stanovništva Srbije starijeg od 15 godina bila svakodnevno izložena duvanskom dimu u zatvorenom prostoru, kao i da je isto toliko njih zbog toga iskazalo zabrinutost za sopstveno zdravlje, što nas dovodi do nedvosmislenog zaključka – u Srbiji je neophodno donošenje efikasnijih mera kontrole duvana i njihova dosledna primena. Istraživanja pokazuju i to da je čak više od polovine pušača bilo zabrinuto za svoje zdravlje zbog štetnih posledica svoje navike, ali je, s druge strane, tek svaki četvrti pušač pokušao da prekine. Ovo se donekle može pripisati i tome da je samo trećina pušača izjavila da je dobila savet od zdravstvenog radnika da prestane s pušenjem. Sve pomenuto ukazuje na potrebu za kreiranjem i sprovođenjem delotvornijih programa podrške i pomoći pri odvikavanju od pušenja, ali i za dodatnom ciljanom edukacijom i motivisanjem zdravstvenih radnika da u svom svakodnevnom radu daju savete o štetnosti i prestanku pušenja.
Uz što intenzivnije sprovođenje zdravstveno-vaspitnog rada sa mladima, kao merom primarne prevencije, neophodno je kontinuirano raditi i na adekvatnoj zdravstvenoj edukaciji odraslih, kako bi neposredno okruženje generacija koje dolaze bilo ono koje nedvosmisleno i jasno podržava zdraviji izbor – život bez duvana.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka već tradicionalno obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka svakog 4. februara. „Close the Care Gap / Uniting our voices and taking action“ – slogan je druge godine nove kampanje koja je pokrenuta 2022. godine, a sa ciljem daljeg usmeravanja akcije u ovom polju, kao i produžetka započetih aktivnosti iz prve godine.
Prošlogodišnje aktivnosti postavile su novu osnovu za dalji javnozdravstveni rad u polju borbe protiv raka, posebno naglašavajući neke važne aspekte – nejednakost u dostupnosti adekvatnog tretmana i nege, podizanja svesti o svim društvenim grupama koje su u posebnoj opasnosti od ovih nejednakosti, umanjenja stigmatizacije, okupljanja zainteresovanih pojedinaca i organizacija, ali i osvrt na nove izazove koje je donela pandemija COVID-19. Dalji nastavak kampanje u 2023. godini, pod sloganom „Ujedinjavanje naših glasova i preduzimanje akcije“ (Uniting our voices and taking action) doneće dalje ukrupnjavanje aktivnosti u ovom polju, pridruživanje novih partnera i još bolju vidljivost sadržaja. Sadržaj aktivnosti, koje su zamišljene u ovoj godini, mogu biti u izuzetno različitim oblicima – on individualnog zalaganja u zajednici, do uključivanja ustanova važnih za pokretanje širih društvenih pitanja. U ukupnom zbiru – ujedinjavanje i preduzimanje zajedničke akcije – najbolji je put za dostizanje svih postavljenih ciljeva.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916 000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830 000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769 000 smrtnih slučajeva) i dojke (685 000 smrtnih slulčajeva). Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu. Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući – procene su da su u svetu, troškovi povezani sa rakom u 2010. iznosili 1.16 biliona dolara, što nedvosmisleno govori da pored direktnog uticaja na zdravlje pojedinaca, maligne bolesti mogu biti i značajan ograničavajući faktor jednog društva u različitim sferama.
Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2020. godine od svih malignih tumora obolelo 41.419 osoba (22.110 muškaraca i 19.309 žena). Iste godine od raka je umrlo 20.767 osoba oba pola, 11.611 muškaraca i 9.156 žena. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.
Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok oboljevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2020. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.738 muškaraca i 2.188 žena, a umrlo je 3.399 muškaraca i 1.600 žena.
Prema oboljevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2020. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.368 i umrlo 1.782 žena.

Šta možemo da učinimo?

Preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti. Procene govore da se čak 40% malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Podizanje svesti o malignim bolestima u dečjem uzrastu, važan je zadatak koji se obavlja združeno sa ciljem pružanja podrške naporima za obezbeđivanje adekvatne dijagnostike, lečenja i neophodne pomoći roditeljima i porodicama. Međunarodni dan dece obolele od raka (15. februar) ustanovljen je 2002. godine radi ujedinjavanja aktivnosti i slanja jasne poruke u kontekstu prethodno pobrojanih ciljeva. Utemeljivač obeležavanja ovog datuma bila je Međunarodna kofederacija Udruženja roditelja dece obolele od raka, dok je deo Kalendara javnog zdravlja u Republici Srbiji postao 2013. godine.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da se u svetu godišnje postavi oko 400.000 dijagnoza malignih bolesti kod dece uzrasta 0 - 19 godina. Najčešće vrste malignih bolesti u dečjem uzrastu bile su leukemije, tumori mozga, limfomi, neuroblastom i Vilmsov tumor. Rana i tačna dijagnoza malignih bolesti kod dece, praćena efektivnim lečenjem, treba da bude cilj svakog učinkovitog pristupa u kontroli ovih bolesti.
Uspeh izlečenja raka kod dece je veliki, znatno veći nego u populaciji odraslih. U visokorazvijenim zemljama sveta, stopa preživljavanja prelazi 80%. Rano otkrivanje i tačna dijagnoza malignih bolesti kod dece mogu značajno uticati na povećanje verovatnoće preživljavanja, bolji odgovor bolesti na terapiju kao i manje skupo i manje intenzivno lečenje. Smatra se da koncept rane dijagnoze maligne bolesti kod dece obuhvata tri komponente: znanje i svest roditelja i zdravstvenih radnika o potencijalnim simptomima bolesti; tačnu i blagovremenu kliničku procenu i postavljanje dijagnoze; brz pristup potrebnoj terapiji. Postizanje boljeg efekta programa koji promovišu adekvatan pristup u ranom prepoznavanju i tačnoj dijagnostici malignih bolesti u dečjem uzrastu, ostvarivo je kao zajednički cilj (koji obuhvata i zajedničku akciju) vladinih tela, nevladinih organizacija kao i roditeljskih i udruženja građana.

Ovogodišnja kampanja obeležavanja Svetskog dana bubrega je praćena sloganom „Pripremamo se za neočekivano, podržavamo ranjive“ i podiže svest o značaju adekvatne pripreme zdravstvenih službi i pacijenata sa hroničnim nezaraznim bolestima, posebno bubrežnim, za sve izazove koje sa sobom nose moguće katastrofe.
Različiti katastrofalni događaji, bilo lokalni (zemljotres, poplave, rat, ekstremne vremenske prilike) ili globalni (pandemija KOVID-19) utiču na uslove života i funkcionisanje zajednice u celini uzrokujući mnogobrojne posledice po zdravlje, život ljudi, ekologiju i ekonomiju. Ovim poremećajima su posebno pogođene osobe sa hroničnim bolestima, od kojih bubrežni bolesnici čine više od 850 miliona ljudi širom sveta, zbog otežanog pristupa odgovarajućim dijagnostičkim uslugama, lečenju i nezi.
Poznato je da su hronične nezarazne bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak, hipertenzija, hronične bolesti pluća i hronične bolesti bubrega, vodeći uzroci smrti i invaliditeta širom sveta, posebno u zemljama sa nižim i srednjim dohotkom. U vanrednim situacijama, ove zajednice su među najugroženijima zbog stalnih zahteva za dosledno koordinisanom zdravstvenom zaštitom, koja je često doživotna i koja podrazumeva kompleksno i kontinuirano lečenje. Bez adekvatne dijagnostike i lečenja koji bi sprečilo progresiju hroničnih bolesti bubrega i napredovanje bolesti do otkazivanja bubrega, potrebe za spasonosnim skupim tretmanima dijalize i transplantacije bi bile povećane.
Pandemija KOVID-19 je pružila jasan primer izazova sa kojima se suočavaju sistemi zdravstvene zaštite u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga pacijentima sa hroničnim nezaraznim bolestima. Iako su se zdravstvene službe borile da obezbede pristup novoobolelima radi dijagnostike, lečenja i nege, ova ranjiva populacija se u tom periodu suočavala sa različitim problemima: rizikom od infekcije prilikom poseta zdravstvenim ustanovama, zbog smanjenja kapaciteta u pružanju zdravstvenih usluga i politike zaključavanja, u nekim slučajevima i otkazivanjem zdravstvene zaštite koja nije povezana sa KOVID-19.
Pandemija KOVID-19 je pogoršala već nedovoljnu globalnu političku zdravstvenu posvećenost. Hronične nezarazne bolesti se često pogrešno percipiraju kao posledica lošeg načina života. Neadekvatnu politiku prati i nedovoljno izdvajanje sredstava za javno zdravlje, sa fokusom na kontrolu umesto na prevenciju ovih bolesti.
Kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes i hronična respiratorna bolest su bolesti koje se prepoznaju kao najznačajnije u ovoj grupi iako se procenjuje da se 55% globalnog opterećenja hroničnim nezaraznim bolestima pripisuje bolestima van ove grupe, kao što je bolest bubrega. Štaviše, opterećenje navedenim bolestima je pojačano u prisustvu bolesti bubrega, koje često koegzistiraju.
Iz navedenih razloga, neophodno je razvijanje javnozdravstvene politike koja bi podržavala strategiju prevencije uz isticanje značaja bubrežne bolesti kao i njenih sinergističkih odnosa u kontekstu ukupnog tereta hroničnih nezaraznih bolesti. U vanrednim situacijama, prevenciju, otkrivanje i kontrolu bolesti bubrega treba da prati i plan pripravnosti koji uključuje zbrinjavanje hitnih stanja.
Stoga je priprema za neočekivane događaje od velikog značaja za bubrežne bolesnike i uključuje:

• za kreatore politike - usvajanje integrisane zdravstvene strategije koja daje prioritet prevenciji, ranom otkrivanju i kontroli hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući bolest bubrega.

• za zdravstvene službe - pravedan i adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti za hronične pacijente.

• za vlade- plan pripravnosti za vanredne situacije koji obuhvata otkrivanje i kontrolu hroničnih nezaraznih oboljenja sa akcentom na prevenciju ovih stanja.

• za pacijente- priprema za hitne situacije, obezbeđivanje kompleta sa hranom, vodom, medicinskim materijalom i medicinskom dokumentacijom.

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Upravo zato, je 20. mart - Nacionalni Dan borbe protiv raka dojke, među značajnim datumima Kalendara javnog zdravlja, čijim se obeležavanjem podstiče još veća pažnja javnosti na raspostranjenost ove maligne bolesti i na značaj unapređenja informisanosti žena o važnosti preventivnih pregleda i njenom ranom otkrivanju.
Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, karcinom dojke kod žena predstavlja najčešće maligno oboljenje, ispred kolorektalnog karcinoma, karcinoma pluća i karcinoma grlića materice. Kada govorimo o vodećim uzrocima smrti od malignih bolesti kod žena, karcinom dojke se takođe nalazi na prvom mestu, ispred karcinoma pluća, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma.
Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je, od raka dojke, tokom 2020. godine registrovano više od 2.260.000 novoobolelih dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.
U Evropi je, u istoj godini, registrovano više od pola miliona novoobolelih i skoro 142.000 umrlih žena od raka dojke.
Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje je efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.

Kakva je situacija u Srbiji?

Srbija, u ovom pogledu ne zaostaje za svetskim trendovima, pa je tako i u našoj zemlji rak dojke vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju žena. Ova maligna bolest predstavlja i jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji i on je na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena od 45. do 64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji registrovano je 4368 novoobolelih i 1782 umrlih žena od raka dojke.

Koji su faktori rizika za nastanak raka dojke?

Najvažniji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke pored svakako ženskog pola, su i: starije životno doba, genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja. Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati. Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, što dodatno naglašava da je pored mera primarne prevencije, od ključnog značaja zapravo rano otkrivanje raka dojke.
Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno. Studije su pokazale da je u Srbiji kod manje od trećine žena (28,4%) dijagnostikovan maligni tumor koji je manji od 2 cm i lokalizovan je na tkivu dojke. Nažalost, studije su pokazale da je kod skoro 50% žena njegova veličina bila preko 2 cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji. Imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.

Šta je „organizovani skrining“?

Skrining je preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada nema nikakvih simptoma bolesti, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka (testova). To je testiranje većeg broja ljudi koji nemaju tegobe vezane za ispitivano oboljenje ili se smatraju zdravim. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.
Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.
Organizovani skrining raka dojke se kontinuirano sprovodi u ukupno 35 opština na teritoriji Republike Srbije, u kojima se mamografsko snimanje obavlja u samim zdravstvenim ustanovama, a dodatno u 21 opštini, u kojima se snimanje vrši mobilnim mamografom. Sa teritorije Grada Beograda, u program je uključeno 9 domova zdravlja (Lazarevac, Palilula, Stari grad, Novi Beograd, Rakovica, Zvezdara, Obrenovac, Zemun i Surčin).

Zašto je važno i neophodno rano otkrivanje raka dojke?

Zahvaljujući programima ranog otkrivanja i napretku u primeni adekvatne terapije, danas karcinom dojke nije više,,fatalno oboljenje”. U posmatranom periodu više od 85% novodijagnostikovanih karcinoma su označeni kao rani karcinomi. Ipak, 15% žena je sa uznapredovalim metastatskim karcinomom dojke. Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje - pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je spasiti puno života i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.

Svetski dan voda, koji se obeležava 22. marta, ove godine u fokus stavlja krizu dostupnosti pijaće vode i sanitarno-higijenskih uslova za populaciju širom planete. Procenjuje se da oko dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće. Uporedo sa obeležavanjem dana voda, u Njujorku se održava globalna Konferencija Ujedinjenih nacija o vodama, prvi put od 1977. godine, dok su udružene globalne inicijative proglasile Manifest vodne pravde.
Nedostatak i nedostupnost vode podriva napredak u svim glavnim globalnim pitanjima, zdravlje i prehrambenu sigurnost, obrazovanje, privredu, napore za ublažavanje posledica prirodnih nepogoda i katastrofa te na mir u svetu, navode u UN-u. Milijarde ljudi nisu ostvarile pravo na bezbednu vodu i sanitarne uslove.
Šesti cilj održivog razvoja (SDG 6) je da pijaća voda i sanitarno-higijenski uslovi 2030. budu dostupni svim ljudima na planeti. Međutim, UN upozorava da je čovečanstvo ozbiljno skrenulo sa tog puta. Najnoviji podaci pokazuju da bi donosioci odluka širom sveta morali da u proseku rade četiri puta brže.
Za postizanje cilja je neophodno da svi preduzmemo veliku globalnu akciju, ističu u UN-u. Predviđa se da će se globalna potražnja za vodom povećati 55 procenata do polovine veka.
Dve milijarde osoba nema pristup čistoj pijaćoj vodi
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dve milijarde ljudi, odnosno svaki četvrti stanovnik planete, nemaju pristup bezbednoj vodi za piće. Skoro polovina svetske populacije, oko 3,6 milijardi ljudi, nema ispravne sanitarne uslove, dok 44 procenta otpadnih voda iz domaćinstava nije bezbedno prečišćeno.
Zbog bolesti koje su povezane sa neispravnom vodom, sanitarnim uslovima i higijenom, godišnje umire 1,4 miliona ljudi, dok kod 74 miliona ljudi to uzrokuje skraćenje životnog veka.

Svake godine, 24. marta, obeležava se Svetski dan borbe protiv tuberkuloze (TB) kako bi se podigla svest javnosti o razornim zdravstvenim, društvenim i ekonomskim posledicama tuberkuloze i pojačali napori za okončanje globalne epidemije ove bolesti.
Ovaj datum označava dan kada je 1882. godine dr Robert Koh objavio otkriće bakterije koja izaziva tuberkulozu, što je otvorilo put ka dijagnostikovanju i lečenju ove bolesti.
Svetski dan borbe protiv tuberkuloze je dan za edukaciju javnosti o tuberkulozi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 2019. godine, tuberkuloza i dalje predstavlja deveti po učestalosti uzrok smrti u svetu i vodeći uzrok smrti od jednog infektivnog agensa, učestaliji u odnosu na HIV/AIDS. Procenjeno je da je u 2019. godini 10 miliona ljudi bilo obolelo od tuberkuloze.
Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Najvažniji izvor prenošenja infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bakterije tuberkuloze zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada ih druga osoba udahne. Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim kapljicama u kojima je bakterija tuberkuloze se savlada u začetku i do bolesti najčešće i ne dolazi. Svega 10% inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom hroničnom bolešću ili HIV infekcijom.
Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najčešće se javlja u plućima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekada sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti .
U Evropskoj uniji u toku 2019. godine prijavljena su 52.862 slučaja obolevanja od tuberkuloze. Stopa prijavljivanja se smanjuje za oko 5% svake godine. Potreban je pad od najmanje 10% da bi se postigli ciljevi održivog razvoja i ciljevi globalne strategije za eliminaciju tuberkuloze kao javnozdravstvenog problema.
Srbija se, kao i svake godine, 24. marta 2023. godine pridružuje svetskoj kampanji obeležavanja Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze pod sloganom „Da! Mi možemo pobediti TBC” .
Nadzor nad tuberkulozom se sprovodi od 1949. godine, ali je do 1998. godine bio pod ingerencijom Instituta za plućne bolesti Vojvodine, da bi tada prešao u nadležnost epidemiološke službe zavoda/Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Prvih godina, podaci o registrovanim slučajevima tuberkuloze su u saradnji sa Institutom za plućne bolesti Vojvodine unošeni retrogradno u registar zaraznih bolesti, a od 2000. godine dispanzeri za plućne bolesti i tuberkulozu u AP Vojvodini redovno prijavljuju akutno obolele osobe od tuberkuloze Institutu za javno zdravlje Vojvodine odnosno nadležnim zavodima za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine.
Porast incidencije prvih godina može se smatrati posledicom sveobuhvatnijeg prijavljivanja tuberkuloze tokom uspostavljanja novog sistema nadzora. Najviše vrednosti incidencije su registrovane 2000. i 2002. godine, a u narednom periodu, uz manje oscilacije beleži se kontinuirano smanjenje incidencije tuberkuloze.
Epidemiološka situacija u Republici Srbiji: Od 2008. godine incidencija tuberkuloze je <20/100.000, a od 2015. godine je <10/100.000 što nas svrstava u područja sa niskom incidencijom. U 2022. godini je prijavljeno 102 obolele osobe i registrovana incidencija je (5,6/100.000) je skoro dva puta veća u odnosu na 2021. godinu i za 25% je niža od desetogodišnjeg proseka.
Svi slučajevi obolevanja su prijavljeni kao pojedinačni bez utvrđene epidemiološke povezanosti.
Najniža incidencija u 2021. godini je zabeležena u Severnobačkom okrugu (2,9/100.000), a najviša u Južnobačkom okrugu (7,3/100.000),
Karakteristike obolelih u Republici Srbiji: U 2021. godini od tuberkuloze je obolelo 63 (7,1/100.000) osoba muškog pola i 39 (4,2/100.000) osoba ženskog pola. Najmlađa obolela osoba je imala 18 godina. Najveći broj obolelih pripada starijim dobnim grupama. Osobe starije od 50 godina čine 60% svih obolelih. Kod četiri obolele osobe u 2022. godini, oboljenje je imalo nepovoljan ishod.